Greenchain – Kako se tehnologija kriptovaluta može efikasno primeniti za upravljanje otpadom u Srbiji

Greenchain
greenchain

Godinama unazad se govori da je Srbiji potreban održiv sistem upravljanja otpadom. Značajan korak koji može da doprinese konačnom rešenju velikih problema u ovoj oblasti jeste digitalna platforma Greenchain koja je bazirana na blockchain tehnologiji. Reč je o inovativnom domaćem proizvodu za koji postoji interesovanje širom sveta.

Portal SRDA vam predstavlja detalje ove platforme koja može biti od velikog značaja akterima u lancu upravljanja otpadom – od generatora otpada, preko ovlašćenih operatera, industrije, državne uprave, komunalnih službi do građana.

Ideja za Greenchain

Kada ste aktivno uključeni u rešavanja pitanja životne sredine i to kroz privredu, nevladin sektor, međunarodne organizacije i državne institucije, i kada uz to želite da pomoću novih tehnologija rešavate pitanja od značaja za društvo, onda dobijete ideju kao što je ova.

To je priča našeg sagovornika – Dušana Vasiljevića, direktora kompanije “Western Balkans Consulting Global”, koji je idejni tvorac platforme Greenchain.

– Ideja o Greenchain platformi je nastala iz potrebe da se uspostavi održivo i sistemsko rešenje u oblasti upravljanja otpadom. Svedoci smo da tu nešto nije u redu. Otpad se nalazi svuda, neadekvatno odložen ili bačen pored puta. Pojedine akcije državne uprave, lokalnih samouprava, nekih industrija, organizacija građanskog društva pa i pojedinačne inicijative ostaju bez pravog odgovora i dugoročnog efekta. I dobri potezi se izgube u neregulisanoj oblasti. Postoji javna opredeljenost za uvođenje modela cirkularne ekonomije. Međutim, to nije moguće jer, pre svega, ne postoje pouzdani i precizni podaci o statusu otpada, a nepostojanje prave informacije onemogućava kreiranje sistema pošto ne možete upravljati nečim što ne poznajete – objašnjava Vasiljević.

Foto: Dušan Vasiljević/ Lična arhiva

Dodatni izazov mu je bio da tehnologiju koju mnogi poistovećuju sa bitkoinom odnosno kriptovalutama “stavi u funkciju pragmatičnih, životnih potreba gde se zaista mogu videti prednosti efikasnog upravljanja podacima”.

– U vreme kada smo počeli da postavljamo platformu, sličnih rešenja nije bilo u svetu, tek nekih delimičnih primena, ali ovakav sveobuhvatan pristup nije bio viđen. Iz tog razloga su svi kojima sam predstavljao koncept izrazili veliko zadovoljstvo na način kako je iskorišćena ova nova tehnologija, uključujući naše partnere iz Nemačke i Holandije koji su bili zatečeni inovativnošću ideje. Čak su mi u nekim privatnim razgovorima ljudi iz centrale UNEP-a predlagali da se platforma razvije za afričko tržište gde bi imala neverovatno široku primenu.

Vasiljević navodi da je koncept osmišljen i osnovni okvir realizovan u potpunosti sa domaćom pameću, u saradnji sa Univerzitetima u Ahenu i Vupertalu iz Nemačke i Delftu iz Holandije, a uz pomoć EIT Raw Materials i sredstava iz EU programa H2020.

Kako funkcioniše Greenchain?

Greenchain je savremena digitalna platforma bazirana na naprednim tehnologijama četvrte industrijske revolucije odnosno na tehnologiji lančanih podataka (blockchain) i predstavlja moćan alat za bezbedno i transparentno praćenje i nadgledanje svih tokova otpada, uključujući opasan i posebne tokove otpada.

Unosom informacija u Greenchain, dobija se nepromenljiva baza podataka iz koje se u svakom trenutku i sa pouzdanošću mogu sagledati svi koraci u tokovima otpada – od njegovog nastajanja do konačnog odlaganja nereciklabilnih ostataka.

Sistem predviđa mogućnost uvida u mesto nastajanja, količine i vrste otpada koji se klasifikuje po postojećem sistemu. Zatim pruža uvid u selekciju, pripremu i način pakovanja, mesto privremenog skladištenja i vreme provedeno u tom privremenom skladištu, potom svaku promenu vlasnika otpada (onaj koji ga preuzme, posreduje i/ili kupi).

Beleži se način i tehnologija tretmana odnosno reciklaže, proizvod reciklaže i njegov dalji tok, bilo povraćaj u proces proizvodnje, bilo za korišćenje u energetici, bilo na konačno odlaganje, odnosno odvoženje na deponiju. Takođe, beleži se i vreme i način transporta, kao i vreme preuzimanja otpada na svakoj promeni statusa.

– Uz pomoć Greenchain moguće je transparentno pratiti prekogranični promet otpada i reciklata uz pouzdanu evidenciju uvoza i izvoza svih vrsta otpada i pratećih tehnologija čime se unapređuje i međunarodna privredna saradnja. Time će se omogućiti puna i efikasna kontrola sistema upravljanja otpadom kao bitnom sirovinom, što je pretpostavka uspešnoj primeni principa cirkularne ekonomije i efikasnoj primeni zakona. Platforma pruža mogućnost praćenja primene procesnih tehnologija, kao i uspešnost u primeni propisa te tako može biti osnova za dalje poboljšanje regulative i istraživanja novih načina u postupanju sa otpadom – napominje Vasiljević.

Kako objašnjava, uvođenje i upotreba platforme ne zahteva nikakve dodatne investicije u opremu, već se koristi aplikacija koja prati kodove dodeljene određenim lotovima otpada. Na taj način se u svakom trenutku može sagledati tačan status svakog pojedinačne količine na teritoriji Srbije a i van njenih granica.

Podacima se može pristupiti u bilo kom trenutku jer su oni stalni i ne mogu se ni na koji način menjati, već zadržavaju onu formu i sadržaj koju su dobili prilikom generisanja.

Kome je namenjen Greenchain?

Ovako postavljen informativni sistem čine svi učesnici i zainteresovane strane, od generatora otpada, ovlašćenih operatera, industrije, državne uprave, komunalnih službi do građana.

– Sistem omogućava svim karikama u lancu informacija koje su sastavni deo sistema, da mogu u svakom trenutku da im pristupe sa napomenom da se za neke kategorije može predvideti sistem autorizacije kako ne bi došlo do zloupotrebe ili neodgovarajućeg tumačenja podataka. Platformom upravlja odgovarajući organ državne uprave i ona omogućava da se uvid u podatake vrši po više prioriteta i selektivno kako bi se omogućila puna kontrola procesa i eventualno skrenula pažnja nekim učesnicima da, po potrebi, reaguju na određene događaje u lancu – rekao je naš sagovornik.

Ovo bi naročito bilo interesantno, na primer, za transport i skladištenje opasnih vrsta otpada u kom slučaju bi saobraćajna policija morala da zna rutu kojom će se takav otpad kretatati a vatrogasci gde će i koliko dugo biti smešten.

Postoji mogućnost unošenja i čitanja velikog broja podataka koji mogu biti relevantni, pri čemu se fizičko praćenje može sprovesti pomoću registrovanih RFID ili QR kodova, BAR kodova ili na neki sličan način. Ovakva baza podataka je dragocena za različite svrhe iz oblasti životne sredine.

Sledeći korak je, kako navodi Vasiljević, uvođenje programa veštačke inteligencije čija bi funkcija bila da alarmira na nepravilnosti, odnosno da ukaže atipične promene u procesu upravljanja otpadom kako bi se vršila posebna pažnja i kontrola takvih devijacija, ali su moguće i neke druge funkcije koje doprinose efikasnijem i naprednijem sistemu, kao na primer, vođenju kroz proces i upozoravanju na sledeće korake i njihovu neophodnost u postupanju sa otpadom.

Značaj primene Greenchain u Srbiji

Naš sagovornik veruje da bi korist od primene ove platforme u Srbiji bila nemerljiva.

– Pre svega, platforma bi vrlo brzo omogućila uvođenje potpuno pouzdanog i efikasnog sistema praćenja svih tokova otpada, sa ciljem da poveća transparentnost informisanja, da obedzbedi uslove za optimizaciju postojećeg sistema tretmana ali i otvaranje novih, “zelenih” radnih mesta, kojih, po nekim procenama može biti još 20.000-30.000. Primenom ovog alata omogućava se efikasnije korišćenje otpada, povećanje stepena reciklaže, čime će se ispuniti naše obaveze u procesu pridruživanja EU, ali, pre svega, otkloniti pritisak na životnu sredinu i dati značajan doprinos smanjenju emisija gasova staklene bašte, odnosno ublažavanju negativnog uticaja na klimatske promene i to na način koji omogućava privredi da ostvari svoj primarni cilj – kreiranje viška vrednosti i profita.

Vasiljević navodi da je uvođenje platforme prvi korak ka stvaranju tržišta otpada “čime se povećava promet i bolje upošljavaju kapaciteti u ovoj oblasti ali se indirektno, efikasnijom upotrebom otpada podiže konkurentnost domaćih preduzeća na tržištu”.

– Direktni korisnici su svi registrovani operateri otpada i industrija koja koristi otpad i/ili reciklate jer će se uvidom u količine razviti potreba pa posledično promet i upotreba otpada, zatim državne institucije zadužene za praćenje upravljanja tokovima otpada, kako komercijalnog tako i opasnog, kao i budžeti republike i lokalnih samouprava koji se pune od taksi i poreza na promet otpadom.

Indirektni korisnici su svi građani Srbije jer će se smanjivati otpad na deponijama a smanjiće se i onaj deo koji se neadekvatno odlaže i baca zato jer će imati svoju vrednost pa će nastati potreba da se i te količine uvedu u legalne tokove.

Platforma je u svojoj suštini jedan oblik digitalnog inspektora koji pouzdano radi 24/7 čime se značajno smanjuje trošak i potreba za fizičkim nadzorom koji je često slab, neefikasan i nepouzdan.

Opasan otpad u prirodi

Moguća primena u Srbiji u 2022.

– Već izvesno vreme smo u pregovorima sa nadležnim institucijama, pre svega sa Ministarstvom zaštite životne sredine i sa Agencijom za životnu sredinu, ali je taj proces spor. Institucije su inertne i potrebno je mnogo strpljenja i vremena da se uvedu novine, uprkos tome što je naš projekat prepoznat kao izuzetan alat koji ima fundamentalni značaj za uređenje sistema upravljanja otpadom. Izvestan napredak jeste napravljen i u međuvremenu smo postigli dogovor sa PKS na saradnji i partnerstvu u promociji Greenchain koji nesporno ima široku primenu i izuzetan značaj i za privredu, ali je potrebno da se postupak razvoja i primene ubrza – navodi Vasiljević dosadašnja iskustva sa institucijama.

On kaže da će, prema zajedničkim planovima sa institucijama, uskoro krenuti u intenzivne razgovore za primenu ovog sistema i nada se uspehu koji bi mogao da omogući da se platforma uspostavi u punom obimu do kraja 2022. godine.

Greenchain u inostranstvu

– U pregovorima smo sa komunalnom službom u Mariboru, imamo neke inicijalne kontakte u Turskoj a pripremamo prezentaciju i razgovore u Dubaiju, na EXPO 2020. Naš pristup je apsolutno inovativan i izazavao je veliko interesovanje i pažnju. Nama je, doduše, primarni cilj bio da pomognemo da se u Srbiji uspostavi najsavremeniji i efikasan i način upravljanja otpadom jer verujemo da cirkularna ekonomija može dati odgovor ogromnim izazovima savremnog sveta i tako omogućimo da platforma bude srpski izvozni proizvod.

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama

SRDA preporučuje

baner_gdereciklirati_300

Najnoviji tekstovi

Hvala vam na poverenju. Uspešno ste se prijavili na listu za prijem email biltena.
Došlo je do greške. Molimo vas pokušajte ponovo. Ako se problem nastavi, molimo da nas kontaktirate slanjem email poruke.
baner_ekopravo_300
baner_ekoadresar_300