Glifosat u Srbiji: Herbicid “total” potencijalno kancerogen, ali neometano teče srpskim njivama i dvorištima

Vest da će kompanija Bajer i Monsanto nastojati da umiri sa 7,2 milijardi dolara one koji su tužili proizvođača Raundapa, odnosno glifosata, jer je štetan po zdravlje ljudi, nije dobila neku veću pažnju u Srbiji. Ali u državi glifosat, poznatiji kao Glifosav slobodno se prodaje i može se reći da neometano teče srpskim njivama i dvorištima. Građani možda i nisu svesni ovoga, ali u bilo kojoj poljoprivrednoj apoteci možete kupiti preparat koji je totalni herbicid bez bilo kakve provere. Totalno označava da uništava sve što mu se nađe na putu. Na jednom od sajtova, preko kojih bilo ko može da kupi ovaj proizvod stoji da je Glifosav – totalni herbicid broj 1 u Srbiji.

Ovo nije prva isplata Bajera i Monsanta u procesu pokrenutih tužbi koje obuhvataju sada više od 65.000 slučajeva u kojima se tvrdi da su osobe obolele od različitih vrsta raka nakon upotrebe glifosata. Za sve to vreme, ovaj herbicid se koristi slobodno i u Evropskoj uniji i u Srbiji, s tim što je u EU to uz poštovanje procedure. U Srbiji je to u praksi potpuno drugačije, bez ikakve kontrole i prateće procedure, piše Nova ekonomija.

Kako to izgleda u EU i koja pravila su postavljena pred korisnike ovakih supstanci, objasnila nam je Olivera Dundović, preduzetnica iz Istre.

„Kao korisnica glifosata – njime špricam parking od pločnika i graničnike na ulici iz kojih raste korov; legalno ga kupujem jer imam dozvolu za rukovanje i korištenje pesticidima i svim ostalima ‘-cidima’. Da bih dobila dozvolu, prošla sam predavanje od 40 sati i polagala ne tako jednostavan test. Svake četiri godine se dozvola obnavlja. Znači, dođeš u agro farmaciju, tražiš sredstvo za vinograd, za crve u zemlji koji jedu krompir, luk, drugo povrće… teta inženjerka ode u ključem zatvorenu prostoriju i otamo ti donese sredstvo. Kupovinom si upisan u registar pod JMBG-om, i jednom godišnje moraš svu tu ‘otrovnu’ ambalažu vratiti na neko mjesto, obaveste te kada je i gde prikupljanje. Dobiješ potvrdu, daš 30-40 evra i to je to. Svako od nas ko ima bio sertifikat, pod kontrolom je agencije za poljoprivredu; kad prijaviš da si ručno uklanjao korov, ili malčirao, znaš da nema muljanja jer tu i tamo dignu dron i snime situaciju. Znači, u Istri je kontrola jaka“, kaže Dundović. Kako objašnjava u Hrvatskoj se ovaj preparat zove cidokor, takođe ga proizvodi Bajer.

U Srbiji ova regulativa je usklađena sa onom u EU, pa je tako glifosav u slobodnoj upotrebi, potvrđuju nam i svi stručnjaci. Potpisnica ovih redova je mogla da se uveri u ovo vrlo lako pre godinu dana kupovinom glifosava u lokalnoj poljoprivrednoj apoteci, gde niste obavešteni o potencijalnoj štetnosti, niti su vam date instrukcije za korišćenje, a niko nije ni pominjao povratak ambalaže, koju su prodavci dužni po zakonu da prime nazad i pravilno je odlože.

„Ove preparate može bilo ko da kupi online, bilo ko da poruči, čak i deca. To je pravi problem. Regulativa je usklađena sa Evropskom unijom, međutim u praksi je to potpuno drugačije. Kod nas iz okolnih zemalja dolaze i da švercuju pesticide“, kaže Svetlana Stanišić, doktor fizičke hemije, profesor na Univerzitetu Singidunum.

S obzirom na to da se usklađujemo sa EU po ovom pitanju, pa smo tako u prošloj godini prema rečima stručnjaka i skinuli osam suspstanci sa liste aktivnih pesticida, možda bi ipak trebalo uvesti i stroža pravila za prodaju i korišćenje naročito za preparate oko kojih nisu svi usklađeni. Srpski seljaci, prema pisanju medija, učestvuju u obukama za ove preparate. Nedavno je Agroklub izvestio o ovoj temi.

U cilju bezbedne primene sredstava za zaštitu bilja i zaštite zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (Uprava za zaštitu bilja) započelo je prošle godine sprovođenje obuka za profesionalne korisnike sredstava za zaštitu bilja, u skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja, izvestio je Agroklub.

Obuke su još uvek u toku i sprovode ih 32 ovlašćena pravna lica, i to poljoprivredne savetodavne i stručne službe, fakulteti i visoke škole koje su osnovane od strane Vlade Republike Srbije. Polaznici stiču znanje o bezbednom rukovanju, primeni, skladištenju, transportu i odlaganju sredstava za zaštitu bilja. Ali prema rečima poljoprivrednika koji su uključeni u ovaj program, problem je odlaganje ambalaže, kao i to što nije jasno naznačeno koliko aktivne materije pojedini preparati sadrže. Po završenoj obuci poljoprivrednici treba da dobiju sertifikat koji se izdaje na pet godina i biće uslov i za dobijanje subvencija, piše Agroklub.

Izvor: Nova ekonomija