EU najveći uvoznik ruskih fosilnih goriva od početka rata u Ukrajini
Rusija je tokom dva meseca rata u Ukrajini od izvoza fosilnih goriva zaradila 62 milijarde EUR, a najveći pojedinačni kupac bila je Nemačka, prema podacima Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).
Evropska unija je uvezla 71% nafte, gasa i uglja koje je Rusija izvezla od početka rata u Ukrajini, u vrednosti od oko 44 milijarde EUR.
Nemačka, Italija i Kina su bili najveći pojedinačni uvoznici, a posle njih Holandija, Turska i Francuska.
Procenjuje se da je najveći uvoznik Nemačka za dva meseca platila devet milijardi evra za ruska fosilna goriva. Italija je platila 6,8 milijardi, Kina 6,6 milijardi, Holandija 5,6 milijardi, Turska 4,1 milijardi, a Francuska 3,8 milijardi EUR.
Zbog nastavka uvoza nafte i gasa i visokih cena goriva prihodi Rusije od izvoza su znatno viši nego prethodnih godina, iako se količina izvoza smanjila, navodi CREA.
EU je već zabranila uvoza uglja iz Rusije od avgusta, a očekuje se da u narednim sedmicama uvede i embargo na uvoz nafte.
Čak i bez zabrane uvoza, pojedine zemlje i korporacije su odlučile da obustave kupovinu.
Četvrtina isporuka fosilnih goriva iz Rusije stigla je u samo šest luka EU u pet zemalja – Roterdam i Masflakte u Holandiji, Trst u Italiji, Gdanjsk u Poljskoj i Zebriž u Belgiji.
CREA je pozvala sve vlade i korporativne kupce ruskih fosilnih goriva da prekinu kupovinu i uvedu kaznene tarife tokom prelaznog perioda.
– Uvoz svih fosilnih goriva se u srednjem roku može zameniti čistom, nefosilnom energijom i merama za energetsku efikasnost ako danas počnemo da ulažemo u to. To će imati mnogo veće efekte od pukog preuređenja globalnih trgovinskih tokova fosilnih goriva, sa većim ekonomskim, zdravstvenim i bezbednosnim benefitima – izjavila je glavna analitičarka u CREA Lauri Milivirta.
Istraživanje CREA pokazuje da čak i do sada uvedene ograničene sankcije imaju efekta i da su isporuke sirove nafte iz Rusije u luke u inostranstvu opale za 30% u prve tri sedmice aprila u poređenju sa januarom i februarom.
Bilo je povećanja isporuke nafte u Indiju, Egipat i druge “neuobičajene” destinacije za ruski izvoz, ali to nije ni blizu dovoljno da nadomesti čak i blagi pad izvoza u Evropu, navodi CREA.
Istraživači CREA, čije je sedište u Helsinkiju, prikupili su podatke o kretanju više od 1.000 teretnih brodova koji su prevozili fosilna goriva i drugi teret iz ruskih luka u ostatak sveta, kako bi svakodnenvo pratili odredišta i količinu pošiljki.
Istraživanje je obuhavtilo i podatke o protoku gasa u Evropu preko gasovoda i procene na osnovu podataka o trgovini prethodnih meseci.
Izvor: EURACTIV.rs