Elektrifikacija i renoviranje zgrada mogu smanjiti uvoz gasa za četvrtinu

Nekretnine zgrade
Elektrifikacija i renoviranje zgrada mogu smanjiti uvoz gasa za četvrtinu

Evropa bi elektrifikacijom i renoviranjem stambenih zgrada mogla da do 2030. godine uštedi četvrtinu gasa koji sada uvozi iz Rusije, navodi se u izveštaju Evropske klimatske fondacije i Evropske alijanse za uštedu energije.

Time bi Evropa znatno smanjila svoju zavisnost od uvoza gasa i ojačala svoju energetsku sigurnost, navodi se u izveštaju “Izgradnja nulte budućnosti Evrope: Zašto tranzicija na energetski efikasne i elektrifikovane zgrade jača evropsku ekonomiju”.

Procenjuje se da bi godišnja potrošnja na uvoz gasa bila manja za 15 milijardi evra do kraja decenije i za 43 milijardi 2050. godine.

Prelazak na energetski efikasne zgrade bi doneo i druge ekonomske koristi, uključujući otvaranje 1,2 miliona radnih mesta i povećanje BDP-a Evrope za 1% do 2050. godine.

Takođe bi domaćinstva bila zaštićena od visokih cena energije, jer bi se korišćenjem toplotnih pumpi u energetski efikasnim domovima računi za struju prepolovili do 2050. i povećali bi se raspoloživi prihodi najsiromašnijih domaćinstava.

Evropa će morati da promeni način na koji greje i hladi domove kako bi sprečila klimatsku krizu i smanjila zavisnost od fosilnih goriva. U ovom momentu, renoviranje energetski neefikasnih zgrada nije dovoljno brzo, a Evropa većinu svojih potreba za grejanjem podmiruje fosilnim gorivima, sa gasnim kotlovima kao najčešćom tehnologijom zagrevanja, saopštila je Evropska klimatska fondacija.

U izveštaju, urađenom na osnovu jednogodišnjeg istraživanja koje je sproveo Cambridge Econometrics, ocenjuje se da bi prelazak na energetski efikasne zgrade i toplotne pumpe doneo veće koristi u poređenju sa prelaskom na zeleni vodonik za grejanje.

Prelazak na toplotne pumpe smanjio bi emisiju azotnih oksida više od 10 puta do 2050. godine, što bi pomoglo da se smanji zagađenje vazduha od čega prerano umre više od 40.000 ljudi u EU.

Za razliku od toplotnih pumpi, kotlovi na zeleni vodonik emituju azotne okside, dodaje se u izveštaju i napominje da su oni najskuplja tehnologija zbog visokih energetskih troškova.

Autori izveštaja ističu da prelazak na zeleni vodonik ne bi imao tako pozitivne efekte na BDP i zapošljavanje kao što bi imali elektrifikacija grejanja i renoviranje zgrada.

Izvor: EURACTIV.rs

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama