Ekološke organizacije pozivaju Svetsku banku da odloži gasni projekat u Srbiji

Grupa ekoloških organizacija pozvala je Svetsku banku da odloži odobrenje projekta razvoja gasne infrastrukture u Srbiji i da ponovo preispita njegovu opravdanost, alternative i usklađenost sa klimatskim ciljevima, prenosi Beta.

Odbor Svetske banke bi trebalo sutra da odobri Projekat strateške gasne infrastrukture i institucionalnog jačanja, u okviru kojeg bi novi transportni gasovod i institucionalne reforme u energetskom sektoru Srbije finansirala Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) koja posluje u okviru Grupe Svetske banke, zajmom od 195,5 miliona dolara.

Projekat je prva faza šireg programa značajnog proširenja gasne infrastrukture u Srbiji. Naredne faze obuhvataju izgradnju oko 80 kilometara dugog gasovoda Pojate – Veliko Orašje, zatim 15 kilometara gasovoda Mokrin – Beograd i izgradnju podzemnog skladišta gasa Tilva.

– Srbija već ima problema da zadovolji postojeće potrebe za gasom i odbila je da obustavi kupovinu ruskog gasa zbog njegove niže cene u odnosu na druge izvore. Ipak, zemlja planira da značajno poveća potrošnju gasa, uključujući izgradnju nove gasne elektrane snage 500 megavata u Nišu i još jedne u Novom Sadu, kao i širenje distributivnih mreža širom zemlje – navodi se u zajedničkom pismu 14 organizacija iz Srbije i regiona, objavljenom na sajtu Mreže Benkvoč za centralnu i istočnu Evropu (CEE Bankwatch Network).

U pismu se ističe da međunarodne finansijske institucije ne bi trebalo da podstiču ovakve krakotvide poteze i da moraju da se usklade s Evropskom unijom, koja je prestala da finansira gasnu infrastrukturu na Zapadnom Balkanu.

Širenje gasnih kapaciteta ne znači jačanje energetske sigurnosti, navodi se u pismu i dodaje da EU radi na ubrzanju tranzicije ka čistim, bezbednim i domaćim izvorima energije kako bi se smanjila zavisnost od nestabilnih tržišta fosilnih goriva.

– U tom kontekstu, usmeravanje javnih finansijskih sredstava ka novoj gasnoj infrastrukturi dugog veka trajanja nosi rizik da se Zapadni Balkan zarobi u zavisnost od fosilnih goriva koju upravo Evropa nastoji da smanji. Umesto da zaštiti Zapadni Balkan od budućih energetskih šokova, takva infrastruktura bi mogla da produži izloženost nestabilnim međunarodnim tržištima gasa i optereti region finansijskim troškovima za imovinu čije će se korišćenje neminovno smanjivati kako se energetska tranzicija bude ubrzavala – navodi se u pismu.

Podseća da je Svetska banka u junu već odobrila 2,4 miliona dolara bespovratnih sredstava za pripremu projekta izgradnje postrojenja na gas za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne enegije i sistema daljinskog grejanja u Bitolju u Severnoj Makedoniji.

– Zajedno sa predloženim projektom u Srbiji, ovo ukazuje na sve veću ulogu Svetske banke u podršci gasnoj infrastrukturi na Zapadnom Balkanu u trenutku kada region treba da ubrza tranziciju sa svih fosilnih goriva – navodi se u pismu.

Zemlje Zapadnog Balkana su u odnosu na EU manje zavisne od gasa i to bi trebalo da iskoriste kao prednost umesto da šire gasnu infrastrutkturu kojom će povećati svoju zavisnost od fosilnih goriva.

– Zbog toga ponovo pozivamo da se odloži odobrenje gasnog projekta u Srbiji i tražimo od Svetske banke da se uzdrži od daljeg finansiranja infrastrutkure za fosilni gas na Zapadnom Balkanu – navodi se u pismu koje su potpisali, između ostalih, Benkvoč, WWF Adria, Beogradska otvorena škola, RERI, Centar za unapređenje životne sredine, Platforma za društveni razvoj i inovacije (CORE), Koalicija za održivo rudarstvo (KORS).