Đorđević: Izveštaj o uticaju planiranog rudnika litijuma radili naučnici jer su prepoznali problem

Naučni izveštaj o uticaju na životnu sredinu planiranog projekta “Jadar”, o otvaranju rudnika litijuma kompanije “Rio Tinto” u okolini Loznice, niko nije tražio, već ga je radio tim stučnjaka, pošto je prepoznao problem, rekla je danas jedan od autora tog dokumenta, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, Dragana Đorđević, prenosi Beta.

– Mi smo naučnici, prepoznali smo problem koji može da napravi otvaranje rudnika litijuma u dolini Jadra i bavili smo se istraživanjem posledica po životnu sredinu – rekla je danas Đorđević za Betu.

Dodala je da niko nikog od stručnjaka, koji je radili na istraživanju, nije zvao i okupljao, već da su naučnici i bave se svojim poslom, kada uvide problem.

Tim naučnika iz Srbije i inostranstva objavio je u časopisu iz grupe “Nature” Izveštaj “Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji”.

Taj naučni rad su potpisali, pored Đorđević, Jovan M. Tadić sa Univerztata Berkli iz SAD, Branimir Grgur, sa Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Sanja Sakan iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, Jena Brezjanović, sa Univerziteta Severna Florida iz SAD i Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja iz Srpske akademije nauka i umetnosti.

Đorđević je rekla da, nakon objavljivanja Izveštaja, ne očekuje da će Vlada Srbije hteti da razume rezultate istraživanja “jer ima svoje naučnike”.

– Razumem neke ljude koji su radili za kompaniju “Rio Tinto” jer su potpisali ugovor o tajnosti podataka – rekla je Đorđević.

Na pitanje da li je videla saopštenje Ministarstva poljoprivrede Srbije o “pet zelenih činjenica projekta “Jadar”, Đorđević je rekla da neki fakulteti kao Poljoprivredni u Novom Sadu rade za kompaniju “Rio Tinto”.

– Za njih je sve zeleno. Svaki rudnik je direktno u suprotnosti sa poljoprivredom. Poljoprivredno zemljište se može pretvoriti u rudnik, a rudnik nikada u poljoprivredno zemljište. Da li ima poljoprivrede u okolini rudnika Bora i Majdanpeka – upitala je Đorđević.

Istakla je da “rudnik trajno zatruje zemlju” i postavila pitanje da li bi građani kupili poljoprivredne proizvode koji se uzgajani u okolini rudnika.

Ministartvo poljoprivrede Srbije objavilo je danas na Instagramu “pet zelenih činjenica projekta Jadar'” i navelo da bi se rudnik nalazio u hidroizolovanoj zoni i da bi bio udaljen od izvorišta voda i poljoprivrednog zemljišta.

Rudnik bi, kako je navedeno, bio maksimalne površine 220 hektara, a umesto 145 hektara posečene šume, posadilo bi se 300 hektara nove šume.

Dodaje se da rudnik ne bi imao otvoreni kop, a deponija otpada bila bi u čvrstom stanju i bila bi zaštićena od bilo kakvog uticaja okoline i vremenskih prilika.

Interesantno je da je Ministarstvo poljoprivrede pozvalo građane da podele tu objavu “jer se tiče svih nas”.

U izveštaju tima naučnika navedeno je da “ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji.

Ističe se da je najlakši i najmanje štetan po životnu sredinu metod eksploatacije litijuma iz slanih rastvora, dok eksploatacija iz rudnih stena ima teške ekološke posledice, pa se zbog toga rudarenje litijuma obično obavlja u pustinjama i nenaseljenim područjima Australije, Čilea, Kine, Argentine, Kanade, Zimbabvea i Sjedinjenih Država, prenosi Beta.

***

Tim naučnika: Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije zbog ekoloških rizika – SRDA