Dan ekološkog duga 2023: Od 2. avgusta živimo na kredit na račun prirode

Ovogodišnji Dan ekološkog duga obeležavamo 2. avgusta. Taj dan označava datum kada naša godišnja potražnja i potrošnja prirodnih resursa prekorači sve ono što Zemlja može da proizvede ili obnovi tokom cele godine.

To se događa zato što emitujemo više ugljendioksida u atmosferu nego što naši okeani i šume mogu da apsorbuju, iscrpljujemo zalihe ribe brže nego što one mogu da se obnove i sečemo šume neplanski i pre nego što mogu ponovo da izrastu. Posledice su ekstremni toplotni talasi, nezaustavljivi šumski požari, razorne poplave i dramatične suše koji se sve češće događaju širom sveta, objavila je WWF Adria.

Global Footprint Network svake godine izračuna Dan ekološkog duga koristeći podatke o nacionalnom otisku i biokapacitetu.

Dok se 2. avgusta obeležava globalni Dan ekološkog duga, u naš region je zakoračio mnogo ranije. Najpre u Sloveniju 18. aprila, pa u Crnu Goru 17. maja, zatim u Hrvatsku i BiH 29. maja, Severnu Makedoniju 6. jula, Srbiju 8. jula, a u Albaniju će stići 3. novembra. Očigledno, u regionu živimo na kredit i tako oduzimamo prirodu budućim generacijama.

– Resurse koje nam je priroda poklonila smo već potrošili. Ako se to može smatrati napretkom, ove godine je to na globalnom nivou pet dana kasnije u odnosu na prošlu, ali je situacija u regionu ista kao i 2022. godine. Pohvalno je da ne nazadujemo, a sigurno moramo da uložimo mnogo veće napore bilo u pogledu smanjenja dekarbonizacije, bilo u odgovornijem ekonomskom poslovanju, kako bismo u nekom trenutku videli napredak. Želimo da ostvarimo cilj UN-ovog Međuvladinog panela o klimatskim promenama IPCCR o smanjenju emisije ugljendioksida za 43% do 2030. na svetu (u poređenju s 2019. godinom), a da bismo to uradili potrebno je da pomerimo Dan ekološkog duga za 19 dana unapred svake godine tokom narednih sedam godina – ističe Aleksandra Ugarković iz WWF Adrije.

Postoje rešenja za smanjenje ekološkog prekoračenja i jačanje biološke obnove, koja bi mogle da pomere Dan Ekološkog duga značajno. Platforma Power of Possibility prikazuje brojne tehnologije, strategije vlada, javne politike i najbolje prakse građanskih inicijativa i akademske zajednice.

Tako bi povećanje izvora električne energije s niskim učešćem ugljendioksida na svetskom nivou sa sadašnjih 39% na 75%, pomerilo ovaj dan za 26 dana unapred. Ukoliko bismo za 50% smanjili bacanje hrane, dobili bismo 13 dana, a zamenskom planskom sadnjom drveća još dodatnih 2,1 dan.

– Reč je o još jednom podsećanju i upozorenju na to koliko preterano iskorišćavamo prirodne resurse što dovodi do sve bržeg Zemljinog ekološkog i klimatskog kolapsa. To nije samo neodgovorno, već i krajnje opasno i zahteva hitne akcije. Svetski čelnici moraju da iskoriste svoju političku moć kako bi naglasili da je postojeća ekološka situacija hitna i da tako postave trasu ka održivoj budućnosti. EU je nedavno tesnom većinom izglasala Zakon o obnovi prirode i to je jedan od načina, a sve ovo Srbiju tek čeka kao zemlju kandidata. Iako, logički posmatrano, priroda je priroda i važno je da o njenom očuvanju brinemo nebitno da li jesmo ili nismo članice Evropske unije. To treba svima da bude prioriet, a posebno političarima koji zaštitu prirode treba da uvrste u sve državne politike – zaključuje Ugarković.