Da li je industrijska konoplja „biljka budućnosti“?

Savremena proizvodnja svakodnevno pronalazi nove načine za upotrebu industrijske konoplje. U vodeće svetske proizvođače konoplje danas se ubrajaju Kina, Južna Koreja, Rusija, SAD, Kanada, Čile, Francuska.

Ova biljka, odnosno njena proizvodnja nije nepoznanica ni kod nas budući da je nekadašnja Jugoslavija, pre Drugog svetskog rata, bila vodeći izvoznik kudelje, kako se tada zvala, u Evropi.

Činila je četvrtinu evropske proizvodnje, a u Odžacima je bila berza konoplje koja je određivala cenu na evropskom tržištu.

Jedno vreme, naročito tokom raspada SFRJ proizvodnja je potpuno zamrla da bi se poslednjih godina interesovanje poljoprivrednih proizvođača obnovilo.

Smatra se da je upotreba konoplje stara koliko i poljoprivreda. U početku se najviše gajila zbog vlakana, a stari Kinezi su od nje pravili konopce, odeću i hartiju.

Prema podacima FAO, 1948. godine, po površinama pod konopljom Jugoslavija je bila najveći proizvođač u Evropi (ne računajući SSSR) sa udelom od oko 25% u evropskim i šest odsto u svetskim razmerama.

U periodu 1900-1960. godine na teritoriji sadašnje Srbije čak u 30 mesta se nalazila aktivna kudeljara za preradu kudeljne stabljike, negde i po nekoliko.

Kakvi su potencijali ove biljke?

Poznavaoci prilika, predstavnici brojnih udruženja ukazuju da se od nje sada proizvodi više od 20.000 proizvoda, a potencijali su takvi da se može proizvesti više od 75.000.

Navode i da je konoplja „biljka budućnosti“ jer se koriste svi njeni delovi i ima ogroman potencijal da postane glavni prirodni resurs koji može imati koristi i za ekonomiju i za životnu sredinu.

Predstavnici Udruženja proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta „Konoplja” ukazuju da se od ove biljke mogu proizvesti suplementi u ishrani, hrana, kozmetički proizvodi, građevinski materijal, biorazgradiva plastika, tekstil, esencijalna ulja, medicinski proizvodi, papir, bio gorivo.

Kod nas se proizvode pre svega hladno ceđeno ulje, proteinsko brašno i kozmetika na bazi ulja konoplje. Kozmetika se najviše i izvozi, prevashodno u SAD.

Koji su uslovi potrebni za uzgoj konoplje?

Ono što je specifičnost je da ova biljka raste kao korov i nije potrebno navodnjavanje, a ne zahteva ni pesticide niti druge specijalne uslove, osim nekih specifičnih poput toga da zemljište mora da bude toplo da bi bilo pogodno za setvu, objašnjavaju u ovom udruženju.

Iako su njeni potencijali veliki i koriste se svi delovi ove biljke, u Srbiji se ne prerađuje stabljika jer su mašine za njenu preradu izuzetno skupe.

Zakonska regulativa – u koje svrhe se gaji?

Što se tiče zakonske regulative, ona je takva da predviđa da se konoplja može sejati samo uz dozvolu Ministarstva poljoprivrede.

U Srbiji je dozvoljeno gajenje konoplje radi proizvodnje vlakana, proizvodnje semena za ishranu životinja, daljeg razmnožavanja, prerade, ispitivanja kvaliteta semena, kao i njegovog prometa.

Prema poslednjim podacima Uprave za zaštitu u 2022. godini, izdato je 26 rešenja, odnosno saglasnosti za gajenje konoplje u Srbiji.

Zakonska regulativa, odnosno Pravilnik o uslovima gajenja konoplje predviđa da je dozvoljeno gajiti samo sorte konoplje koje pripadaju vrsti konoplje (Cannabis sativa L) koje su upisane u Registar sorti poljoprivrednog bilja u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja i čiji je sadržaj supstanci iz grupe tetrahidrokanabinola manji od 0,3%.

Zakonom o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama zabranjeno je gajenje vrsta i varijeteta konoplje (rod Cannabis) koji mogu sadržati više od 0,3% supstanci iz grupe tetrahidrokanabinola.

Ima li konoplja i neke mane?

Mnogi tvrde da je “biljka budućnosti” i da može biti sirovina mnogih proizvoda tekstilne, prehrambene, građevinske, medicinske, kozmetičke i industrije biogoriva.

Profesorka Tehnološkog fakulteta u Leskovcu Marija Tasić kaže da sa takvim navodima treba biti oprezan budući da “u kapitalističkoj stvarnosti prolobisti vide industrijsku konoplju kao sredstvo za uvećanje profita”.

– Spektakularnim objavama se vrši pritisak na institucije i javnost u korist komercijalizacije ove biljke, bez prethodnog svestranog ispitivanja i mišljenja etičke stručne javnosti. Postoji nasilno pozitivan stav o industrijskoj konoplji, u kome se ona predstavlja kao magična biljka i rešenje za sve probleme. Isto ovakvo insistiranje bilo je 60-tih godina da se prihvati plastika umesto stakla, poliestar umesto pamuka. Što više čitam o različitim upotrebama i svojstvima konoplje, počinjem da shvatam da to što je čini legalnom nema nikakve veze sa njenim uticajem na društvo i ekologiju, već sa uticajem na to kako će novac biti preraspoređen između bogataša. Sada su oni smislili nov način kako da stvore enormne profite, i zato se industrijska konoplja mora svuda legalizovati, gajiti i prerađivati – kaže Tasić za portal Srda.

Tasić se takođe pita šta će nama 70.000 proizvoda od industrijske konoplje.

– Jede se meso puno adrenalina i antibiotika, truje se zemlja pesticidima, a očekujemo da konopljom izlečimo razne bolesti. Brinemo o šumama zbog kiseonika, a pušimo cigarete. Ambalaža nam guši okeane, reke i jezera. Nemamo više vode ni vazduha, a nekima je prioritet 70.000 proizvoda od industrijske konoplje – ističe Tasić.

Ona kaže da ne postoji biljka koja ima samo prednosti, kako se u poslednje vreme govori o konoplji.

Ukazuje i da nedostaje edukacije i da uzgajivači industrijske konoplje, ali i ostalih prehrambenih proizvoda često koriste pesticide i herbicide, popularni total, vrlo otrovni biocid glifosat.

Kakav je uticaj konoplje na životnu sredinu?

Profesorka Tasić ukazuje i da je konoplja registrovana kao potencijalno invazivna korovska vrsta, zbog specifičnosti nekih podneblja i da ju je teško iskreniti pa uništava zemlju na kojoj se uzgaja i nije je moguće gajiti u rotaciji sa drugim biljkama.

– Raste veoma brzo i lišava domaće, neinvazivne biljke vode i hranljivih materija koje su im potrebne. Za sadnju industrijske konoplje, potrebno je marginalizovano (neplodno) zemljište, da ne biste bili u konkurenciji sa proizvođačima hrane, a ono je teško za mehanizaciju i daje slab prinos biomase. Da bi se prinos biomase uvećao, koriste se genetski modifikovana semena za sadnju što je suprotno prirodnoj ravnoteži. Manje vode, ali deset puta više azota, pesticida, fungicida, herbicida, fosilnih goriva i energije potrebno je za uzgoj i proizodnju industrijske konoplje na plodnom tlu, u poređenju sa pamukom. Još su nepovoljniji uslovi za rast ove biljke na marginalizovanom zemljištu. Pošto konoplja vrši fitoremedijaciju zemljišta, teški metali usvojeni iz kontaminiranog zemljišta skladište se u listu, korenu i stabiljci, pa je potencijalna upotreba biomase industrijske konoplje limitirana za primenu u tekstilu, kozmetici i prehrani. Sa druge strane, suncokret, čija je puna sezona sto dana, proizvodi ista vlakna, ali ga niko ne promoviše – objašnjava Tasić.

Legalizacija konoplje je izazvala značajno povećanje komercijalne proizvodnje, ali veličina uticaja ove industrije na životnu sredinu nije u potpunosti kvantifikovana, dodaje profesorka.

Nedavno istraživanje u SAD tvrdi da uzgajanje samo 30 grama konoplje u zatvorenom prostoru može emitovati toliko ugljenika koliko sagori pun rezervoar gasa. Neki ljudi su alergični na konoplju a ona ima jak miris kada sazre, što predstavlja dodatni problem ljudima koji žive pored plantaža – navodi sagovornica.

– Planeta je na izdisaju, nemamo više vremena za eksperimente i vrlo je opasna ova igra u kojoj laici drže moć. Kao što sada imamo problem sa plastikom, isto će se desiti sa industrijskom konopljom, a onda će priroda da se vrati na proces star milionima godina, samo što razumnog neće biti da to vidi, neće imati ko da spava u konopljanoj košulji. Okrenimo se rešavanju otpada, uvođenju depozitnog sistema za povraćaj ambalaže. Bolje da nađemo rešenje o valorizaciji otpada, a da prirodu ostavimo na miru – poručuje profesorka.

Uzgoj i prerada konoplje je predstavljao sastavni deo modernih ekonomija sve do 19. veka. Konoplja je bila nezamenjivi resurs u proizvodnji tkanina, u pomorstvu, proizvodnji hrane, u građevinarstvu, proizvodnji papira.

Krajem 19. veka nestankom dva najveća potrošača, brodova na jedra i konjskih zaprega, opada značaj konopljinog vlakna kao strateškog proizvoda. Potom je pred kraj 19. veka izgubila na svojoj konkurentnosti pred narastajućim industrijama pamuka i nafte.