Cirkularna ekonomija i EU: 18 zemalja možda neće ispuniti zadate ciljeve za reciklažu i odlaganje otpada

Evropska komisija identifikovala je u najnovijem izveštaju države članice EU koje su u opasnosti da ne ispune ciljeve pripreme za ponovnu upotrebu i recikliranje komunalnog i celokupnog ambalažnog otpada do 2025. kao i cilja odlaganja otpada do 2035. godine.

Devet zemalja je na putu da dostigne ciljeve za 2025: Austrija, Belgija, Češka, Danska, Nemačka, Italija, Luksemburg, Holandija i Slovenija.

Međutim, čak 18 država članica EU u opasnosti je da ne ispuni jedan ili oba cilja za 2025. Estonija Finska Francuska, Irska, Letonija, Portugal, Španija i Švedska su u opasnosti od propuštanja cilja komunalnog otpada. Bugarska, Hrvatska, Kipar, Grčka, Mađarska, Litvanija, Malta, Poljska, Rumunija i Slovačka u opasnosti su da ne postignu ciljeve za komunalni i ukupni ambalažni otpad do 2025. Neke zemlje takođe nastavljaju da odlažu većinu svog komunalnog otpada na deponije i verovatno neće ispuniti cilj odlaganja otpada do 2035.

EK u izveštaju predstavlja preporuke tim državama članicama, nadovezujući se time na stalnu finansijsku i tehničku podršku za poboljšanje efikasnosti upravljanja otpadom.

Raste proizvodnja otpada

Svake godine, Evropljani proizvedu prosečno 530 kilograma komunalnog otpada po osobi (otpad iz domaćinstava i sličan otpad iz preduzeća). Iako se sve više reciklira, a manje odlaže na deponije, komunalni otpad ostaje jedan od najsloženijih tokova otpada za upravljanje.

U EU se oko 50 odsto komunalnog otpada reciklira ili kompostira, a 23 odsto se odlaže na deponije. Količina proizvedenog ambalažnog otpada je u stalnom porastu. Između 2013. i 2020. količina proizvedenog ambalažnog otpada porasla je 15 odsto širom EU, dostigavši gotovo 80 miliona tona. Oko 64 odsto ambalažnog otpada sada se reciklira, u zavisnosti od materijala.

Više od 75% papira, kartona i metalne ambalaže se reciklira, u poređenju s manje od 40% plastike, što je problem u većini zemalja EU, od kojih su mnoge u opasnosti da ne ispune specifičan cilj za recikliranje plastične ambalaže.

Velike razlike među državama članicama EU

Izveštaj pokazuje da postoje značajne razlike u efikasnosti upravljanja otpadom širom EU. Za neke zemlje, i dalje je dug put do ciljeva predviđenih EU legislativom i potrebno je više reformi, a naročito: obrada bio otpada koji predstavlja trećinu komunalnog otpada; odvojeno prikupljanje otpada – preduslov za reciklažu; kao i da se poboljša praćenje podataka. Međutim, većina zemalja EU počela je ili je u procesu uvođenja reformi upravljanja otpadom kako bi se poboljšale stope recikliranja, od kojih bi neke trebalo da daju rezultate u narednim godinama.

Eksterni faktori takođe su uticali na rezultate, uključujući efekte pandemije kovida 19 koja je smanjila ili zaustavila odvojeno prikupljanje otpada u nekim zemljama. Nedavni skok cena energije takođe nepovoljno utiče na reciklažne aktivnosti.

Preporuke i podrška EU

EK predstavlja specifične preporuke za 18 država članica koje su u opasnosti da ne dostignu glavne ciljeve u reciklaži do 2025. Ove preporuke obuhvataju širok dijapazon aktivnosti: smanjenje nereciklabilnog otpada, više ponovnog korišćenja, više odvajanja pri sakupljanju, razvoj kapaciteta za sortiranje i reciklažu otpada, poboljšavanje upravljanja, uvođenje ekonomskih instrumenata i podizanje društvene svesti o reciklaži.

Komisija će nastaviti da podržava države članice u sprovođenju zakonodavstva EU o otpadu, kroz podršku iz fondova EU, tehničku pomoć (na primer kroz Pregled sprovođenja zaštite životne sredine, razmenu najboljih praksi i podsticanje razmene znanja između kolega). Međutim, nacionalna tela odgovorna su za intenziviranje političkih napora i aktivnosti na terenu, navodi se na sajtu EK.

Ovaj „izveštaj ranog upozorenja” procenjuje verovatnoću da će države članice ispuniti ciljeve recikliranja do 2025. utvrđene u Okvirnoj direktivi o otpadu i Direktivi o ambalaži i ambalažnom otpadu: 55 odsto recikliranja i pripreme za ponovnu upotrebu komunalnog otpada, 65 odsto recikliranja ukupnog ambalažnog otpada, kao i ciljeve recikliranja ambalažnog otpada specifičnih za materijal (75% za papir i karton, 70% za staklo, 70% za ambalažu od gvožđa, 50% za aluminijum, 50% za plastiku i 25 procenata za drvo).