Činjenice o kvalitetu meda koje možda niste znali

Pcela maslacak
Činjenice o kvalitetu meda koje možda niste znali

Danas je na našem tržištu najčešće zastupljen vrcani med i med u saću ili sa delovima saća. Vrcani med se dobija fizičkom ekstrakcijom meda centrifugalnom silom u specijalizovanim uređajima za vrcanje meda (vrcaljke).

Med može biti monofoloran ili poloflorni, odnosno da je većinski skupljen od nektara jedne ili više biljaka. Pravilo je da je monoflorni med onaj koji sadrži najmanje 45% polenovih zrnaca jedne biljne vrste. Postoje izuzeci, tako da se kao monoflorni med može i deklarisati i: suncokretov med ako ima najmanje 30% polenovih zrnaca od ove biljke, bagremov med ako ima najmanje 20% ove vrste, lipov med minimalno 25%, uljana repica najmanje 60%, med od kestena najmanje 85% polenovih zrnaca ove biljen vrste itd.

Lipov med sa Fruške gore ima više od 60% polenovih zrnaca ove biljke!

Boja meda

Mineralni sastav meda utiče na boju meda. Tamne vrste meda su bogatiji mineralnim materijama. Suncokretov med ima nižu koncentraciju meda u poređenju sa medom od kestena, livadskim medom i medljikom.

Električna provodljivost

Električna provodljivost meda je povezana sa koncenracijom mineralnih materija u medu. Med koji ima veću koncentracijumeda ima veću eletričnu provodljovst, tako da med tamnije boje ima veću eletričnu provodljivost od meda svetle boje.

Količina vode u medu

Količina vode u medu ne sme da prelazi 20%. Ukoliko med sadrži više vode od 20%, znači da je vrcan, kada proces prerade nekara u med u košnici još nije finalizovan, a takav med je sklon procesima vrenja i može da uskisne.

Diastraza

Diastraza je enzim koji se nalazi u medu i stvaraju ga pčele u procesu prerade nektara u med. Ovaj enzim razlaže složene sećere (skrob) na proste šećere. Ukoliko je aktivnost ovog enzima smanjena, ova činjenica nam govori da je med povrgnut termičkom tretmanu ili je predugo skladišten. Ova vrednost meda ne sme da bude manja od 8.

Količine prostih šećera

Za kvalite meda takođe je bitan parametar ukupna količina prostih šećera u medu, fruktoze i glukoze. Količina oba ova prosta šećera ne sme biti manja od 60 g u 100 g meda, dok je u medljikovcu ova vrednost 45 g na 100 g ovog proizvoda. Saharoze u medu ne sme biti više od 5 g na 100 g u medu, a neki od izuzetaka su med od bagrema i lucerke koji ne sme da ima više od 10 g na 100 g ove vrste meda.

Hidroksimetilfurfurol

Parametar koji se obavezno proverava pri kontroli meda je hidroksimetilfurfurol (HMF). Ovaj parametar pokazuje da li je med bio termički obrađen odnosno zagrevan, jer se ova materija stvara prilikom zagrevanja meda. Vrednost ovog parametra za većinu medova ne sme da bude veća od 40 mg/kg, izuzetak je med koji potiče iz tropskih područja gde ova vrednost ne sme da prelazi 80 mg/kg.

Životna sredina

Med ne sme da sadrži aditive, pesticide, antibiotice i teške metale.

Med i drugi pčelinji proizvodi mogu poslužiti kao odlični indikatori zagađenosti životne sredine.

Izvor: Naučni institut za veterinarstvo Novi Sad

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama