Cilj nove Strategije razvoja energetike dekarbonizacija energetskog sektora – Javna rasprava do 15. avgusta
Nova Strategije razvoja energetike Srbije do 2040. sa projekcijama do 2050. godine predviđa ambiciozne ciljeve za dekarbonizaciju energetskog sektora, na način da se ne ugrozi energetska sigurnost i stabilnost, rekao je državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Veljko Kovačević, saopštilo je Ministarstvo.
– Do 2030. godine, ukupna instalisana snaga vetroelektrana i solarnih elektrana treba da bude 3,5 GW, čime će skoro svaki drugi proizvedeni megavat-sat biti iz zelene energije. Do 2040, kapacitet iz OIE bi trebalo da bude povećan skoro tri puta rekao je Kovačević na otvaranju javne rasprave o Nacrtu Strategije razvoja energetike u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Istakao je da ove ambiciozne ciljeve možemo da ostvarimo ukoliko taj teret podele javni i privatni sektor.
– Taj proces smo uspešno započeli prvim aukcijama za tržišne premije iz OIE, a prve značajnije promene u našem energetskom portfelju očekujemo do kraja ove decenije – naveo je Kovačević.
Strategija predviđa intenzivna ulaganja u povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima, kao i nastavak investicija u prenosnu mrežu.
– U naredne tri do četiri godine treba da budu završene sve sekcije Transbalkanskog koridora. Planirani su i projekat Panonskog koridora, koji treba da udvostruči kapacitet prenosne mreže ka Mađarskoj, Centralnobalkanskog koridora koji će povećati kapacitete ka Bugarkoj i projekat Beogrid koji će omogućiti evakuaciju OIE iz Banata ka beogradskom region. Nastavićemo i investicije u distributivni sistem, gde su započeta velika ulaganja u rekonstrukciju niskonaponske mreže, zamenu brojila, digitalizaciju i automatizaciju distributivnog sistema – naveo je Kovačevič.
U sektoru gasa i nafte, prioritet je diversifikacija snabdevanja, s obzirom na visoku zavisnost od uvoza ovih energenata.
– Izgradnjom naftovoda Srbija-Mađarska obezbedićemo veću sigurnost snabdevanja sirovom naftom, a radiće se i na povećanju kapaciteta za skladištenje rezervi nafte i naftnih derivata. U gasnom sektoru, nastavićemo da radimo na diversifikaciji pravaca i izvora snabdevanja izgradnjom interekonekcija ka Rumuniji koja ima svoje rezerve gasa, kao i ka Severnoj Makedoniji, gde se jačaju veze sa Južnim gasnim koridorom i LNG terminalima – rekao je Kovačević.
Nacrt Strategije, prema njegovim rečima, promoviše i pripremanje Srbije za veću upotrebu vodonika u energetici, kroz uspostavljanje zakonske regulative, jačanje tehnološkog i naučno-istraživačkog potencijala.
On je naglasio da je kroz Nacrt Strategije stavljena na sto tema nuklearne energije i podsetio da je nedavno potpisan Memorandum o razumevanju o primeni razvoja nuklearne energije u Srbiji, koji je okupio državne institucije, stručnu i naučnu zajednicu.
– Jedan od prvih koraka za uspostavljanje širokog dijaloga na ovu temu je ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju. U narednim decenijama, biće potrebno da na održiv način rešimo kako ćemo zameniti baznu energiju iz termoelektrana, gde se nuklearna energija nameće kao najbolje rešenje koje obezbeđuje i sigurnost snabdevanja i karbonsku neutralnost. Pred nama je dug put i mnogo rada, ali nova Strategija daje važan okvir za razvoj i unapređenje našeg energetskog sektora – rekao je Kovačević.
Dušan Živković, generalni direktor “Elektroprivrede Srbije” (EPS) i predsednik Odbora za energetiku Privredne komore Srbije, izjavio je da je novu strategiju energetike zahtevala energetska kriza, ali i razvoj veštačke inteligencije, cirkularne ekonomije, kao i proces dekarbonizacije, saopštio je EPS.
– Ti procesi nametnuli su nova pravila igre, a kriza je doprinela da shvatimo koliko su energetski suverenitet i energetska sigurnost prioritet svake države, regiona, a EPS će biti nosilac energetske tranzicije. Nova Strategija energetike nam treba i omogućiće da sagledamo kako da u narednom periodu energetske kompanije i privreda u suživotu dođu do željenih ciljeva, prvenstveno do dekarbonizacije – rekao je Živković.
Javna rasprava o Nacrtu Strategije razvoja energetike trajaće do 15. avgusta, a 30. i 31. jula biće organizovana u Nišu i Novom Sadu.
Tagovi
dekarbonizacija javna rasprava Ministarstvo rudarstva i energetike solarne elektrane Strategija razvoja energetike Važno vetroelektrane