Četiri grada koja su rekla “NE” autima i stavili pešake i bicikliste na prvo mesto

ajfelov_toranj_pariz_2
ajfelov_toranj_pariz_2

Mere zatvaranja usled kovida 19 i zabrinutosti za bezbednost, podstakla je čelne ljude nekih gradova da prilagode uslove pešacima i sve primetnije je da se u mnogim metropolama zalažu za više prostora bez automobila.

Kada je početni talas kovida onemogućio okupljanja u zatvorenom prostoru mnogi gradovi su uveli ulice samo za pešake, pretvorili parking mesta u “pop-up” restorane i dodali više biciklističkih staza, i tako mesta koja su nekada bila puna automobila učinili pogodnim za šetnju i vožnju bicikla.

Neke studije su takođe pokazale da se virus može manje širiti u naseljima u kojima se može pešačiti.

I dok su se mnoga mesta sada kada se uveliko ukidaju mere i život vraća u normalu odrekla te inicijative, neki gradovi su se čvrsto držali svojih odluka i zalažu se još intenzivnije za dodatni prostor bez automobila.

BBC daje primer četiri grada širom sveta koji su napravili neke od najsmelijih i najbržih promena prilagođenih pešacima tokom pandemije i sada istrajavaju u tome kako bi podstakli stanovnike i posetioce da se kreću pešice.

Pariz, Francuska

Pariz Sena

Pariz

Čak i pre pandemije, Pariz je nastojao u tome da postane prihvatljiviji za pešake. Kao deo napora na nivou grada da se smanji broj automobila, donji kejevi koji se protežu duž reke Sene u potpunosti su “prepušteni” pešacima krajem 2016. godine, što je trajno učinjeno 2018. godine.

Gradonačelnica Anne Hidalgo je ponovo izabrana 2020. upravo zbog njene podrške „15-minutnom gradu“: novom konceptu urbanog planiranja koji omogućava stanovnicima da završe sve svoje svakodnevne zadatke – od kupovine do odlaska u škole i na posao na udaljenosti od svega 15 minuta hoda ili vožnje biciklom.

– Živim u Parizu 14 godina i mogu sa sigurnošću da kažem da nikada nisam videla veću transformaciju u celom gradu od one koja se nedavno dogodila da ohrabri bicikliste. Važno je da je ojačala popularnost ovih inicijativa koje su usmerene na ljude i ekološki održive – rekla je Sadie Sumner, koja vodi jedan ogranak kompanije za bicikle u Parizu.

U francuskoj metropoli u uvedene i dodatne biciklističke staze kako bi se olakšao automobilski saobraćaj.

Grad planira i dodatnih 180 km biciklističkih staza i 180.000 parking mesta za bicikle do 2026. godine, kao i da zasadi 170.000 stabala do tada.

Bogota, Kolumbija

Bogota

Bogota (Foto: pexels/ juan villarreal)

Dok je Bogota (i Kolumbija uopšte) uvek imala jaku biciklističku kulturu, sa biciklizmom kao nacionalnim sportom u zemlji, pandemija je ubrzala i mnoge druge promene.

Gradonačelnica Claudia Lopez je 2020. odredila dodatnih 84 km privremenih biciklističkih staza za postojeću gradsku mrežu biciklističkih staza od 550 km koja je jedna od najvećih na svetu i one su od tada postale trajne.

Bogota je bila među prvim gradovima širom sveta koji su dodali „iskačuće“ biciklističke staze tokom pandemije, a stanovnici su primetili da su trajne promene bile na bolje.

Nedeljom i državnim praznicima, automobilima je potpuno zabranjeno kretanje na određenim rutama u programu poznatom kao Ciclovia, koji svake nedelje privlači više od 1,5 miliona biciklista, pešaka i ljubitelja trčanja.

Novi gradski autobusi koji rade na struju i gas, takođe su značajno unapredili sistem javnog prevoza, kažu meštani.

– Atmosfera Bogote se promenila. Sada je mnogo lakše, mirnije i bezbednije kretati se gradom – utisak je jedne meštanke Josephine Remo, koja piše i blog o putovanjima.

Milano, Italija

Milano

Milano (Foto: pexel/ marco-ottaviano)

Italija je bila jedna od zemalja koje su najteže pogođene pandemijom, a njeni gradovi su morali brzo da se prilagode kako bi pružili alternativu inače gusto naseljenom javnom prevozu.

U leto 2020, Milan je započeo ambiciozan plan za proširenje trotoara i biciklističkih staza duž 35 km puteva koji su ranije bili usmereni na automobilski saobraćaj.

Promene su transformisale grad, donoseći sa sobom više restorana na otvorenom, pijaca na otvorenom i urbanih bašta.

– To nije Milano kojeg se sećam iz pre 10 godina tokom studentskih dana – rekla je stanovnica Luisa Favaretto, osnivačica jednog sajta koji se bavi i temama kako izgleda živeti u u inostranstvu.

Nova četvrt CityLife nije samo najveća zona u Milanu bez automobila, već i jedna od najvećih zona bez automobila u Evropi.

Ispunjen je javnim zelenim površinama, sa dosta biciklističkih staza.

Severno naselje Isola je transformisano iz industrijskog okruga u zonu za šetnju i biciklizam punu modernih kafića, galerija i butika.

Putnici takođe ne moraju da brinu o pronalaženju bicikla da bi uživali u biciklističkim stazama. Gradska služba za deljenje bicikala ima 300 stanica širom grada i nudi građanima i obične, ali i električne bicikle.

San Francisko, SAD

san francisko

San Francisko (Foto: pexels/ quintin gellar)

Ovaj grad u severnoj Kaliforniji brzo je krenuo tokom rane pandemije da pokreće program koji je koristio oznake i barijere da ograniči saobraćaj i brzinu automobila na 30 koridora u nastojanju da ih učini pogodnijim za pešake i bicikliste.

Prema podacima koje je prikupio grad, program je zabeležio smanjenje saobraćaja, i to vozila za 50%, povećanje pešačkog saobraćaja radnim danima za 17% i skok biciklističkih “radnih dana” za 65%.

Iako su mnoge ulice od tada vraćene u status pre pandemije, stanovnici su se zalagali da četiri dela ostanu trajno biciklistička, uključujući one u Aveniji Golden Gate, Lake Street, Sanchez Street i Shotwell Street. U septembru će se glasati o budućnosti ostalih koridora.

Grad je uložio novac i trud u izgradnju boljih biciklističkih staza širom grada, koje su jasnije obeležene nego ranije.

Iako ima još mnogo toga da se uradi da se San Francisko promeni u grad koji je zaista pogodan za pešake, svi ovi primeri pokazuju da se to može učiniti.

 

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama

SRDA preporučuje

baner_gdereciklirati_300

Najnoviji tekstovi

Hvala vam na poverenju. Uspešno ste se prijavili na listu za prijem email biltena.
Došlo je do greške. Molimo vas pokušajte ponovo. Ako se problem nastavi, molimo da nas kontaktirate slanjem email poruke.
baner_ekopravo_300
baner_ekoadresar_300