Čas ga vidiš, čas ga ne vidiš, ali zagađenje je tu – Međunarodni dan čistog vazduha za plavo nebo

Zagađenog vazduha se obično setimo kada tu zagađenost “vidimo”. Međutim, zagađenje je prisutno i kada ga ne opazimo. Još jedna prilika da se edukuje javnost, da se podsete nadležne institucije da rade svoj posao i da se beleže dostignuća (ako ih ima), jesu međunarodni dani.

Dan čistog vazduha za vedro nebo je jedan od najnovijih ovakvih dana koji se obeležavaju. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je odlučila da 7. septembar proglasi Međunarodnim danom čistog vazduha za plavo nebo, po prvi put od 2020. godine. Na ovakvu odluku ova organizacija je došla ističući potrebu da se ulože dalji napori kako bismo smanjili zagađenje vazduha i poboljšali njegov kvalitet, radi zaštite ljudskog zdravlja i ublažavanja klimatskih promena.

Agencija za zaštitu životne sredine još nije objavila redovni godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha za 2021. a kamoli da je bilo šta izvestila o ovoj godini.

Podatke o kvalitetu vazduha za prvih osam meseci 2022. godine smo potražili od Dejana Lekića iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) i tvorca aplikacije xEco koja meri aerozagađenje.

– Nažalost, i uz veoma blago poboljšanje kvaliteta vazduha na nekim lokacijama, u Beogradu na primer, sveukupno situacija u prvih osam meseci se može okarakterisati kao održavanje kontinuiteta lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji – ocenjuje Dejan Lekić.

Granična vrednost za srednje dnevne koncentracije suspendovanih čestica PM10 iznosi 50 mikrograma po kubnom metru i ne sme se prekoračiti više od 35 puta odnosno 35 dana u jednoj kalendarskoj godini, propisuje Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha.

Sagovornik portala SRDA navodi da je ova vrednost prekoračena na čak 19 od 35 lokacija na kojima se mere koncentracije ovih čestica u državnoj automatskoj mreži za monitoring kvaliteta vazduha.

Još dramatičnije izgleda kada pogledamo kolika su bila ova prekoračenja trajanja povećanog zagađenja.

– Verovali ili ne, samo u prvih osam meseci u Popovcu je zabeleženo ovakvih 98 dana (skoro tri puta duže od vrednosti propisane Uredbom), u Valjevu 91, Užicu 87, Novom Pazaru 81, Smederevu (Radinac) 70, Zemunu 68 i tako dalje. Obrenovac, Pirot, Kosjerić, Pančevo, Čačak, Niš i Beograd su takođe na ovoj “crnoj” listi koja obuhvata mesta koja su bez grejne sezone u toku zime 2022/2023 već iskoristile zakonom definisani “bonus”. Praktično sva mesta u kojima postoji državni monitoring – navodi Lekić.

Naš sagovornik kaže da „koliki će na kraju godine biti broj dana sa prekoračenjem možemo samo da nagađamo, već loš skor, biće još lošiji, posebno imajući u vidu nezavidnu energetsku situaciju u zemlji, regionu i Evropi ove zime“.

Zagađenje vazduha je pojedinačno najveći ekološki rizik po zdravlje ljudi i jedan od glavnih uzroka smrti i obolevanja na svetskom nivou. Prema procenama stručnjaka, oko 7 miliona prevremenih smrti u svetu se pripisuju zagađenju vazduha na otvorenom i u zatvorenom prostoru. U Srbiji loš kvalitet vazduha prouzrokuje smrt 6 hiljada ljudi godišnje.

Zagađen vazduh i ovih dana

Iako sada ne vidimo zagađenje vazduha, aplikacija xEco pokazuje da je vazduh u crvenom tj. loš na nekim mernim stanicama. Šta je uzrok zagađenja ovih dana?

– U toku letnjeg perioda najčešče beležimo prekoračenja prizemnog ozona što dovodi do karakterizacije kvaliteta vazduha u kategoriju “loš” koja je označena crvenom bojom. Ova pojava je posebno česta tokom dugih sunčanih dana kada odgovarajuća hemijska reakcija dovodi do stvaranja prizemnog ozona iz drugih primarnih zagađujućih materija, kao što je azot-dioksid. Takođe, u nekim slučajevima su razlog za ovakvu kategorizaciju vazduha povećane koncentracije PM čestica što je u letnjem periodu primarno uzorokovano stalnim pritiskom iz termoenergetskog sistema, a u velikim gradovima imamo i značajan doprinos saobraćaja kao izvora zagađenja – objašnjava Dejan Lekić.

Podsećamo da je Ministarstvo zaštite životne sredine organizovalo Javnu raspravu o Nacrtu programa zaštite vazduha od 19. novembra do 8. decembra 2021. godine. Međutim, taj dokument još nije usvojen.

***

Pogledajte naš detaljniji tekst o zagađenju vazduha

Gradovi bez zagađenja vazduha kao vizija – Kvota za zatvaranje prozora već ispunjena za 2022. godinu – SRDA