Bubnjević: Nemamo kadrove i ne školujemo ih, ko će da vodi nuklearne elektrane i odlučuje o njima

Naučni novinar Slobodan Bubnjević smatra da se izmenama Zakona o energetici daje jedan fazni proces približavanja Srbije nuklearnom putu. Dodaje da Srbija nema svoje nuklearne inženjere, ne školuje ih, i da zbog toga preti opasnost Srbiji da bi neka strana kompanija mogla da ima veću kontrolu nad budućim potencijalnim nuklearnim postrojenjima od građana Srbije.

Novinar Bubnjević navodi da diskusija o tome da li će biti ukinut Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih objekata traje više od godinu dana, kao i da je ta debata dosta usijana. Ono što je iznenađenje, navodi, jeste neočekivani obrt time što smo diskusiju našli u nečemu što je sada jedan sasvim drugi proces.

– Ministarstvo energetike je dalo predlog izmene Zakona o energetici koji obuhvata čitav niz strukturalnih promena koje se generalno odnose na energetiku i gde je jedno poglavlje posvećeno nuklearnoj energiji. U tom novom poglavlju koje je dopisano u Zakonu o energetici su viđena zakonska rešenja koja objašnjavaju, opravdavaju i propisuju ono ponašanje koje već vidimo neko vreme. Dakle, pripremaju se studije, otvara se diskusija, daje se jedan fazni proces približavanja Srbije tom nuklearnom putu i tu gotovo da nema ništa sporno – smatra Bubnjević.

Međutim, navodi, nekoliko je detalja koji su kritični.

– Oni su vezani za donošenje odluka, ali ono što je zapravo najzanimljivije i najčudnije jeste da je uz to poglavlje dodat Član 119 kao prelazni član, koji se jako slabo oslanja na ono što je u Zakonu rečeno, kojim se kaže da stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi jedan drugi zakon, a to je Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih objekata. To je vrlo neobično rešenje, da se izmenom Zakona o energetici kroz prelazne odredbe ukida jedan tako dramatičan zakon kao što je bio moratorijum koji je uslovio 40 i više godina ponašanje Srbije u pogledu nuklearne energije – objašanjava.

Čudno je, kako navodi, da usred inicijative pred Narodnom skupštinom da se diskutuje o Zakonu koji vodi ka ukidanju istog, odjednom na mala vrata, kroz prelaznu odredbu ovog zakona vidimo da taj zakon nestaje iz pravnog sistema Srbije.

– Neobično je zašto se zakonodavac odlučio da ovim prelaznim odredbama ukida jedan drugi zakon – ističe.

Ono što je važno, navodi, prelazna odredba Člana 119 ima dva stava u novom predlogu zakona.

Foto: Pixabay/PublicDomainPictures

– Prvi stav posvećen je ovom zakonu, a u drugom stavu se čak ukida član Krivičnog zakonika koji inače kaže da kada neko mimo propisa želi da gradi nuklearna postrojenja u Srbiji biće kažnjen zatvorom. Sada se ovom prelaznom odredbom otvara jedan neobičan, potpuno neočekivan presedan – da neće biti kažnjivo ako neko mimo propisa gradi nuklearne elektrane. Dakle, to je neobično, meni se čini da je možda i reč o nekoj vrsti greške ili ishitrenog poteza i da će sada u proceduri u javnoj raspravi ipak zakonodavci odustati od ovakvog rešenja. Generalno, dugoročno ukidanje ovog zakona može imati dobre efekte, pre svega za razvoj naučnog sektora i na neki način otvaranje jedne ozbiljne diskusije o tome da li nama trebaju nuklearni reaktori ili nam ne trebaju – naglašava.

Kako kaže, kod stvari gde su rizici i ulozi ogromni, i koje mogu dugoročno da utiču na živote velikog broja ljudi u slučaju nekog akcidenta u budućnosti, ne bi trebalo praviti greške u koracima.

– Mi u ovom trenutku nemamo kadrove koji bi mogli da vode ovakva postrojenja, i na kraju krajeva nemamo kadrove ni da o tome na dobar način odlučuju u ovom trenutku – smatra.

Dodaje da nuklearnih inženjera u Srbiji ima – nula, kao i onih koji se školuju.

– Jedna stvar koja je po meni dobroj meri izostavljena kao buduće rešenje je ko će kontrolisati i ko će upravljati tim potencijalnim budućim nuklearnim kapacitetima. Dakle, to nekako je ostalo nedorečeno u ovom zakonskom rešenju, a s obzirom na to da smo zemlja, bez svojih eksperata, u ovom trenutku nama potencijalno preti opasnost da bi neka strana kompanija ili neka druga država zapravo mogla da ima veću kontrolu nego građani Republike Srbije – zaključuje.

Izvor: N1