Bolesti koje prenose komarci i mere zaštite

Bolesti koje prenose komarci predstavljaju značajan javnozdravstveni problem u mnogim delovima sveta. Poslednjih decenija, usled klimatskih promena, intenzivnog međunarodnog saobraćaja, migracija stanovništva i širenja vektora na nova geografska područja, povećava se rizik od pojave i širenja vektorskih zaraznih bolesti i u Evropi, uključujući Republiku Srbiju.

Najznačajnije bolesti koje prenose komarci su malarija, groznica Zapadnog Nila, denga, čikungunja i zika virusna infekcija. Iako su neke od ovih bolesti karakteristične za tropske i suptropske krajeve, poslednjih godina se beleži njihova pojava i u evropskim zemljama, uključujući i lokalnu transmisiju pojedinih infekcija. Autohtoni slučajevi denge registrovani su u Francuskoj, Hrvatskoj, Italiji i Španiji, dok su lokalne epidemije čikungunja groznice zabeležene u Italiji i Francuskoj. Autohtoni slučajevi malarije poslednjih godina povremeno su registrovani u Grčkoj, a groznica Zapadnog Nila je endemski prisutna u više evropskih zemalja, uključujući Grčku, Italiju, Rumuniju, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju i druge zemlje jugoistočne i centralne Evrope.

Republika Srbija je od 1964. godine slobodna od autohtone malarije, a danas se registruju isključivo importovani slučajevi kod osoba koje su boravile u zemljama sa endemskom malarijom. Godišnje se u Srbiji prijavi prosečno od 10 do 15 slučajeva importovane malarije.

Pored malarije, najveći javnozdravstveni značaj u Srbiji ima groznica Zapadnog Nila. Prvi slučajevi obolevanja registrovani su 2012. godine, nakon čega se tokom letnjih i jesenjih meseci redovno beleže sporadični slučajevi i epidemije različitog intenziteta.

Denga i čikungunja virusna infekcija do sada nisu registrovane kao autohtona oboljenja u Republici Srbiji. Međutim, zbog prisustva invazivnih vrsta komaraca, pre svega tigrastog komarca (Aedes albopictus), kao i zbog povećanog broja putovanja u zemlje u kojima su ove bolesti endemske, postoji mogućnost pojave importovanih slučajeva i potencijalni rizik za lokalnu transmisiju.

U cilju blagovremenog otkrivanja i sprečavanja širenja bolesti koje prenose komarci, u Republici Srbiji sprovodi se kontinuirani epidemiološki i entomološki nadzor. Tokom prolećnih i letnjih meseci prati se brojnost i zaraženost populacije komaraca, kao i pojava obolevanja kod ljudi i životinja. Nadležne institucije redovno analiziraju epidemiološku situaciju i preduzimaju odgovarajuće mere prevencije i kontrole.

Najefikasnije mere zaštite od bolesti koje prenose komarci usmerene su na sprečavanje uboda komaraca i smanjenje njihove brojnosti. Preporučuju se sledeće mere:

• upotreba repelenata na otkrivenim delovima kože;
• nošenje odeće dugih rukava i nogavica, naročito u večernjim i noćnim časovima;
• postavljanje zaštitnih mreža na prozore i vrata;
• upotreba klima-uređaja ili mreža za krevet u područjima sa povećanim rizikom;
• izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najveće aktivnosti komaraca;
• uklanjanje stajaće vode iz saksija, buradi, guma, oluka i drugih mesta pogodnih za razvoj larvi;
• sprovođenje larvicidnih i adulticidnih tretmana komaraca od strane nadležnih službi;
• informisanje putnika o zdravstvenim rizicima i merama zaštite prilikom putovanja u endemska područja.

Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”