Zeleni mostovi spasavaju životinje – Razne prelaze na autoputevima planira i Srbija

Sve intenzivnija gradnja saobraćajnica, naročito autoputeva dovela je do toga da prirodna staništa mnogih životinja budu poremećena i presečena.

Neretko se dešava da na njima izleću životinje a svaki sudar sa životinjom na putu predstavlja posebnu opasnost koji sa sobom nosi životne i materijalne posledice.

Ne postoje zvanični podaci koliko životinja svake godine strada od automobila širom sveta, ali neke procene govore o nekoliko miliona dnevno. Zbog toga je u mnogim državama uvedeno pravilo izgradnje takozvanih “zelenih mostova” koji životinjama “obezbeđuje” sigurno i nesmetano prelaženje preko autoputeva.

Ovakvi mostovi najčešće su prekriveni su vegetacijom koja je potrebna životinjama. Takođe, “zeleni mostovi” osim pružanja sigurnosti životinjama prilikom prelaza s jedne strane saobraćajnice na drugu, moraju da budu dovoljno prostrani i da se uklope u prirodno stanište.

Kada se sa ovakvim rešenjem počelo?

Prvi prelaz za divlje životinje izgrađen je pedesetih godina prošlog veka u Francuskoj.

Od tada je njihovo iskustvo primenilo mnogo zemalja u Evropi poput Švajcarske, Holandije, Nemačke, koje su sve više počele da grade ove neobične “građevine”. Samo u Holandiji takvih prelaza danas ima više od 600.

Iz Evrope iskustva u gradnji nadvožnjak za divlje životinje, preneto je u Severnu Ameriku, pa se tako najpoznatiji prelazi nalaze u Kanadi u pokrajini Alberta, u kojoj veći broj nadvožnjaka prelazi preko četiri trake Trans-Kanadski autoput, u nacionalnom parku Banf.

Foto: flickr.com/Dianne White, Banff nacionalni park Kanada

Park je do sada otvorio šest nadvožnjaka i 38 podvožnjaka kako bi zaštitio lokalne divlje životinje. Preko ovih prelaza svakodnevno prođe veliki broj medveda, jelena, losova, vukova, i drugih divljih životinja.

Evo primera još nekih od najlepših i najzanimljivijih nadvožnjaka za prelaz divljih životinja iz celog sveta:

Flathed indijski rezervat u Montani

Smešten u zapadnoj Montani pored jezera Flathed, dom je za tri različita plemena Indijanaca. Osnovan 1855. godine, ovaj rezervat divljih životinja sastoji se od 1.938 kvadratnih milja netaknute divljine. Dom stotina vrsta sisara i ptica, ovaj prelaz je od suštinskog značaja za održavanje toka divljih životinja u ovoj oblasti.

Foto: flickr.com/ heather andrews, Rezervat u Montani

Prelep Ecoduc-lučni prelaz koji prolazi preko autoputa B38 u Nemačkoj

Ovaj prelaz nema ivice koje sprečavaju životinje da padnu, iako je prirodan pristup dovoljan da zaštiti ljude i divlje životinje.

Božićno ostrvo u Australiji

Ovo je “dom” hiljadama rakova koji “migriraju” svake godine. Australijsko Božićno ostrvo takođe ima posebno dizajnirane tranzitne tunele za crvene rakove.

Ovaj most izgrađen je tako da omogući da saobraćaj prolazi ispod, a istovremeno pruža prolaz za rakove.

Foto: christmas.net.au

Put E314 u Genku u Belgiji

Ovaj put od 125 kilometara prolazi kroz tri nacije i obuhvata mnoga različita okruženja. Projektanti ovog prelaza su ga namerno očuvali kako bi divlji svet lakše prepoznao prelaz.

Tuneli za kornjače u Japanu

Osim “zelenih mostova”, putari primenjuju i izgradnju veštačkih tunela nasutih zemljom, koji se potom na poseban način ozelenjuju kako bi se što bolje uklopili u prirodno stanište životinja

U Japanu su specijalno dizajnirali “tunele za kornjače” i to ispod železničkih šina.

Neobičan je i primer u Amherstu u Masačusetsu gde su izgradili posebne tunele ispod svojih puteva kako bi omogućili životinjama poput daždevnjaka da bezbedno pređu.

Zeleni prelazi za životinje u Srbiji

U Srbiji nema ovako upečatljivih zelenih mostova.  Međutim, za sve deonice autoputeva rade se studije o proceni uticaja na životnu sredinu u okviru kojih se vodi računa o kretanju životinja.

Na svim infrastrukturnim projektima koji se trenutno izvode u Srbiji predviđeni su prelazi za divlje životinje u vidu mostova, propusta, tunela, vijadukta, kako bi divlje životinje mogle nesmetano da se kreću kroz svoje prirodno stanište, navode za naš portal u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U Ministarstvu objašnjavaju da se izgradnja prelaza za divlje životinje smatra obaveznim imajući u vidu da ne štite samo životinje, već i vozače i njihove automobile, jer svaki sudar sa životinjom na putu predstavlja posebnu opasnost.

Iz Ministarstva navode da su za sve nove deonice puteva predviđeni prelazi za životinje:

Na južnom kraku Koridora 10 izgrađena su dva vijadukta, dva duga tunela – Manajle i Predajane, propusti i drugi prolazi koji služe za prelaz životinja. U predelu Grdeličke klisure migracioni pravac za životinje koje se kreću sa juga na sever čine podvodni kanali, prolazi i mostovi.

Projektant na autoputu E-80 nije namenski predvideo izgradnju prelaza za divlje životinje (zelene mostove), ali izgrađeni tuneli Sopot, Bancarevo, Pržojno padina i Progon životinje koriste kao prirodne rute za kretanje.

Na autoputu Niš-Merdare predviđena je izgradnja velikog broja tunela, nadvožnjaka i vijadukta koji se mogu smatrati prirodnim prelazima za životinje, a samim tim divlje životinje će moći da koristi kao migracionu rutu prelaska s jedne saobraćajnice na drugu.

Na trasi Ruma-Šabac-Loznica predviđeni su prolazi ispod trase puta, obale duž vodotokova i ispod mostova.

Na Moravskom koridoru predviđeno je 65 propusta i 40 mostova koji će biće postavljeni u prirodna staništa za vrste za koje je najveća verovatnoća da će prelaziti kako bi se smanjila fragmentaciju staništa.

Projekat Fruškogorskog koridora

Fruškogorski koridor

U okviru projektne dokumentacije Fruškogorskog koridora, brze saobraćajnice, predviđenа su četiri cevasta propusta za drenažu zemljišta koja se ujedno koriste i kao prolazi za sitne sisare, vodozemce i sitne divlje životinje. Osim cevastih propusta, izgradnjom brze saobraćajnice previđeno je i 9 mostova (preko jaruga, klizišta i lokalnih puteva), 8 mostava je pogodno za bezbedan prelaz životinja sa jedne strane buduće saobraćajnice na drugu, koji omogućavaju nesmetanu i sigurnu komunikaciju divljih životinja.

Izgradnjom tunela Iriški venac kroz Nacionalni park Fruška gora u sklopu Fruškogorskog koridora, rešen je problem očuvanja biljnog i životinjskog sveta. Na ovaj način izbegnuto je presecanje ustaljenih puteva divljih životinja.

Za deonice Golubac-Veliko Gradište-Požarevac i Beograd-Zrenjanin, kao i autoput Vožd Karađorđe (Šumadijski koridor) će Studijama procene uticaja na životnu sredinu biti utvrđena potreba zelenih mostova za životinje.