Zašto grad Beograd bicikl ne vidi kao sredstvo transporta?

Prema podacima udruženja “Ulica za bicikliste” u Beogradu je manje od jedan odsto biciklista koji aktivno učestvuje u saobraćaju, a koliko je naš glavni grad uopšte prilagođen za vožnju bicikla i ima li dovoljno staza za vožnju?

Na žalost mnogih biciklista i onih koji bi voleli da voze bicikl u Beogradu, naročito u cetntru grada, nema dovoljno biciklističkih staza, a na nekim mestima su nedavno i obrisane, na primer u Vasinoj ulici koja je od nedavno dvosmerna za sva vozila, pa se Beograđani odlučuju da voze bicikl rekreativno pored reka, ali ni tu nije idealna situacija jer su na nekim mestima staze isprekidane zbog radova na izgradnji naselja Beograd na vodi, a i ispod Brankovog mosta se pripremaju radovi.

Zoran Bukvić iz udruženja građana “Ulice za bicikliste” na današnji Svetski dan bicikla kaže da nemamo puno razloga za slavlje.

– Grad ne vidi bicikl kao sredstvo transporta, a u Vasinoj ulici ne samo da je oduzeta biciklistička staza već je uzeta prednost javnom prevozu. U Vasinoj je bilo dozvoljeno da ide samo javni prevoz, taksi i vozila za dostavu i to je sa razlogom urađeno, da bi saobraćaj tu prolazio efikasnije, da ne bi bilo gužvi. E sad nešto što je neko uradio pre 20 godina sada se briše kao da nemamo nikakvo znanje i kao da neko to nije s nekim razlogom uradio – kazao je on za N1.

Jedan od glavnih razloga zašto manje od jedan odsto Beograđana koristi bicikl kao prevozno sredstvo sagovornik navodi da je to nedostatak strategije i vizije koju ima svaki veliki evropski grad, a ima ga i Beograd – da se taj procenat podigne na nekih 5% što bi se svakako osetilo na ulicama prestonice.

Ipak, kako kaže čelnici grada ne razmišljaju u tom pravcu jer to ne smatraju prioritetom.

Koliko su našu vozači svesni na koji način treba da se ponašaju kada su biciklisti u saobraćaju?

– To je pitanje opšte saobraćajne kulture. Ne samo da su kod nas ugroženi biciklisti, kod nas su ugroženi i pešaci i to znatno više nego u zemljama Zapadne Evrope. Mi za Evropskom unijom kasnimo 15 godina, za Švedskom 25 godina po pitanju bezbednosti u saobraćaju. Treba da se ide ka viziji 0 što znači da imate nula poginulih pešaka i nula poginulih biciklista, da ljudi više paze u saobraćaju jedni na druge. Ko živi u Beogradu zna i vidi da se pojedini vozači ponašaju bahato, a deluje kao da sistem gleda kroz prste tim ljudima da bi očuvao neku vrstu socijalnog mira. To je pogrešan put, bezbednošću u saobraćaju moramo ozbiljnije da se bavimo – podseća Bukvić.

Problem sa dostavljačima

Na temu dostavljača, Bukvić je dodao da većina tih ljudi ne vozi klasične bicikle, to su bicikli sa elektičnim motorom što je prilično nebezbedno.

– Oni se kreću dosta brže od klasičnog bicikla, idu po 50 kilometara na sat i to bi trebalo nekako regulisati i zbog bezbednosti pešaka u gradskoj zoni – zaključuje.

Izvor: N1