Za nezavisnost Evrope od ruskog gasa nisu potrebni novi LNG terminali

lng_teretni_brod
Za nezavisnost Evrope od ruskog gasa nisu potrebni novi LNG terminali

Foto: pixabay

Evropa može da postane nezavisna od ruskog gasa do 2025. godine bez potrebe za velikim investicijama u novu gasnu infrastrukturu, pokazuje istraživanje konsultantske kompanije Artelis.

Analiza Artelisa pokazuje da za nezavisnost od ruskog gasa nije potreban nijedan novi terminal za tečni prirodni gas (LNG) koji je predložen od početka rata u Ukrajini, kao ni veliki projetki izgradnje gasovoda, kao što je gasni interkonektor između Španije i Francuske (MidCat).

Postojeće mere za smanjenje emisije štetnih gasova za 55% do 2030, predložene u okviru Evropskog zelenog dogovora, već su dovoljne da omoguće EU da se oslobodi ruskog gasa u naredne tri godine.

– Zaključili smo da evropskim zemljama nisu potrebne znatne nove investicije u gasnu infrastrukuturu. Zapravo, naša analiza pokazuje da je kombinacija mera za energetsku efikasnost, elektrifikacije, obnovljivih izvora energije i fleksibilnosti obezbeđuje jeftiniji, čistiji i otporniji put ka skidanju kontinenta sa ruskog gasa do 2025. godine – kazao je autor izveštaja Antoni Votren.

Analiza pokazuje, dodao je Votren, da nijedan projekat predložen posle 2020, uključujući one koji su se pojavili posle napada Rusije na Ukrajinu, ne doprinosi u većoj meri postepenom ukidanju ruskog gasa do 2025.

– Naša studija pokazuje da su planovi za izgradnju novih LNG terminala u Nemačkoj i Italiji nepotrebni, jer kapacitet već postoji u okviru evropskog sistema – rekao je Votren.

Konsultantska kuća Artelis je u studiji, koju je uradila za Evropsku klimatsku fondaciju, analizirala dve moguće strategije za zamenu ruskog gasa i zaključila da su ulaganja u čistu energiju jeftinija za evropski energetski sistem od ulaganja u plutajuće jedinice za skladištenje i regasifikaciju (FSRU).

U studiji se navodi da je “pitanje sigurnosti snabdevanja” posle ukidanja ruskog gasa ograničeno na Finsku i baltičke zemlje, dok druge države, uključujući na istoku Evrope, ne bi imale problem u snabdevanju.

Pored 27 članica EU, u analizu je uključeno sedam susednih zemalja, među kojima je i Srbija, kako bi se obuhvatila njihova interakcija sa zemljama Unije.

Evropa 40% svojih gasnih potreba podmiruje iz Rusije, a EU za sada ne razmatra uvođenje zabrane uvoza ruskog gasa iz straha od posledica po evropske ekonomije.

Novi paket sankcija koji je preložila EU uključuje postepenu zabranu uvoza ruske nafte, ali tome su se već usprotivile pojedine članice, pre svega Mađarska.

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama