Za i protiv pirolize plastike: Zašto je hemijska reciklaža kontroverzna?

Naftni gigant “ExxonMobil” pokrenuo je u Teksasu fabriku za hemijsku reciklažu velikog kapaciteta sa ciljem da godišnje reciklira preko 36.000 metričkih tona plastičnog otpada.

Međutim, hemijska reciklaža već dugo predstavlja kontroverzno pitanje. Naime, naftne kompanije su žestoki zagovornici tog procesa, ali grupacije koje se bore za očuvanje životne sredine optužuju ih kako „pokušavaju da ulepšaju“ problem zagađenja plastikom, piše Gardijan, a prenosi theweek.com.

Kako se hemijski reciklira?

Otpadna plastika je problem koji kontinuirano raste i daje glavni doprinos brojnim ekološkim problemima.

Sada se u SAD reciklira samo oko 10% otpadne plastike. Razlog je što se većina plastike ne može reciklirati putem tradicionalnog mehaničkog recikliranja.

– Nijedno meko plastično pakovanje ne može se reciklirati mehanički – objašnjava Džordž Hjuber, profesor na Univerzitetu Viskonsin za Environmental Health News.

Ipak, neke kompanije pokušavaju da recikliraju plastiku u velikom obimu u nadi da će smanjiti zagađenje. To je poznato kao hemijska reciklaža, kada se „plastika zagreva na temperaturama između 425 i 590 stepeni Celzijusa kako bi se razgradila“, a onda se transportuje do postrojenja u kom opet postaje plastika, piše Politiko.

– Prednost naprednog recikliranja je što može da obradi više od 90 odsto plastike koja se danas ne reciklira… i ponovo od nje stvori novu plastiku “devičanskog” kvaliteta za primenu u medicini ili dođe u kontakt sa hranom – rekao je potpredsednik divizije za plastiku Američkog hemijskog veća (ACC) Džošua Baka za EHN.

Međutim, nisu svi oduševljeni time, jer se tokom procesa razgradnje plastike, pirolize, oslobađa određen broj toksičnih hemikalija uključujući benzol, živu i arsen, piše dalje Politiko.

Osim toga, piroliza iziskuje velike količine energije i vode, zbog čega neki kritičari kažu da je taj proces „toliko neefikasan… da ga uopšte ne bi trebalo zvati reciklažom“, tvrdi Gardijan.

Šta kažu zagovornici takve reciklaže?

Foto: freepik

“Exxon”-ova fabrika za reciklažu jedna je od najvećih u zemlji, a kompanija planira da otvara takve pogone svuda po svetu. Njen cilj je da do 2026. godine ima globalni kapacitet recikliranja veći od 450 hiljada metričkih tona plastike godišnje.

– Postoji značajna potražnja za recikliranom plastikom. A napredna reciklaža može da ima značajnu ulogu u razgradnji plastike koja se ne bi mogla reciklirati tradicionalnim, mehaničkim metodama – kaže Karen Maki, predsednik “Exxon”kompanije “Product Solutions”.

Ljudi iz te industrije skloni su da se slože sa time. Baka iz ACC-a, industrijske grupacije čiji je “Exxon” član, prepoznaje „problem plastike u životnoj sredini“ i tvrdi da je hemijska reciklaža „ključni deo rešenja“, kako je naveo za Politiko. Cilj je zatvoriti proizvodni krug plastike tako da ne mora više da se proizvodi nova plastika. Veći deo plastičnog otpada danas završava na deponijama ili se spaljuje, prema Chemical and Engineering Newsu.

– Divna stvar kod reciklaže sirovine je to što od plastičnog otpada dobijate pirolitičko ulje, a na kraju od toga imate potpuno novu plastiku.Dobijate stopostotno normalan kvalitet plastike koja može doći u kontak sa hranom, jedino što umesto da potiče od fosilnih goriva, pravi se od otpadne plastike – rekao je Karsten Larsen iz naftne kompanije “Dow”.

Šta kažu kritičari?

Uprkos tome što je naizgled obećavajuće rešenje za problem zagađenja plastičnim otpadom, postoje i brojne mane ovog načina recikliranja.

Prvo, razgrađena plastika zapravo prvo postaje sintetička sirova nafta pre nego što se opet pretvori u plastiku. Jedan deo te nafte koristi se za dobijanje energije, čime se produžava korišćenje fosilnog goriva. Takođe je i lociranje takvih frabrika za reciklažu podstaklo debatu o socijalnoj pravdi u pogledu životne sredine jer se obično grade u siromašnim i manjinskim zajednicama.

– Oni će se tu baviti otrovnim hemikalijama.. i doneti našim zajednicama rizik od zagađenja ili nečeg još goreg – primedba je menadžerke kampanje Centra za međunarodni zakon o životnoj sredini i plastici i petrohemiji Džejn Paton. Plastika sadrži štetne hemikalije poput ftalata, za koje se zna da su kancerogeni, a kada se plastika pirolizira proizvode se dioksini koji „mogu izazvati rak, reproduktivne probleme, oštećenja imunog sistema i druge zravstvene probleme”, piše EHN.

Neki kažu i da je “Exxon”-ova namera da reciklira licemerna jer je kompanija proizvela u 2021. šest miliona tona nove plastike za jednokratnu upotrebu, više od bilo koje druge naftne kompanije, prema Indeksu proizvođača plastičnog otpada za 2023. godine.

Fedra Peculo, profesor Univerziteta Kolorada iz Buldera, prokomentarisao je za Gardijan da nam hemijska reciklaža „odvraća pažnju od onoga što nam je potrebno, a to je smanjenje jednokratne plastike i globalni sporazum o plastičnom otpadu“.

Piroliza plastike u Srbiji

Piroliza plastike u Srbiji ne postoji. Početkom prošle godine kompanija “Bionex” je planirala da pokrene reciklažu plastike pirolizom u Apatinu. Građani su se pobunili zbog dovođenja kako su rekli “prljave tehnologije” i to uz rezervat prirode. Fabrika, u kojoj bi se termičkom obradom prerađivalo 30 tona plastike uvezene iz EU, je potom saopštila da odustaje od te investicije. “Bionex” je naveo da im je prioritet  proizvodnja regranulata polietilena i polipropilena od neopasne plastične mase.

U najnovijim izmenama i dopunama Zakona upravljanja otpadom piroliza se detaljnije definiše pa ćemo u narednom periodu videti koji su planovi Ministarstva zaštite životne sredine i da li su planirane investicije u vezi sa pirolizom.