Tranzicija ka regenerativnoj poljoprivredi – U srpskim oranicama sve manje humusa

Naučna savetnica iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Jordana Ninkov izjavila je da regenerativna poljoprivreda nije samo izbor poljoprivrednih istraživača, već strateško pitanje Republike Srbije u prilagođavanju poljoprivrede na klimatske promene. Intenzivna poljoprivreda dovela je do iscrpljivanja zemljišta i pada njegovog kvaliteta, što klimatske promene dodatno ubrzavaju.

Procenjuje se da je polovina svetskog poljoprivrednog zemljišta već degradirana, najčešće usled gubitka organske materije – humusa.

Sličan trend prisutan je i u Srbiji, gde se beleži pad sadržaja humusa, važnog saveznika u prilagođavanju na klimatske promene:

– U Vojvodini, polovina zemljišta spada u klasu slabo humusnih zemljišta, dok druga polovina ima srednji sadržaj humusa. Ovo je alarmantno stanje s obzirom na prirodni potencijal regiona, gde bi gotovo celokupna obradiva površina mogla pripadati klasi zemljišta bogatog humusom – navela je dr Ninkov.

Naučna savetnica govorila je na radionici na temu „Tranzicija ka regenerativnoj poljoprivredi”, u organizaciji „Donau Soja” i „EIT Food” u Subotici, koja je okupila više od 40 poljoprivrednih proizvođača, kao i stručnjake iz oblasti regenerativne poljoprivrede.

Ovaj događaj pružio je učesnicima priliku da steknu nova znanja i razmene iskustva o održivim praksama, koje mogu doprineti unapređenju kvaliteta zemljišta i prilagođavanju klimatskim promenama.

„Donau Soja” je ovim događajem zvanično i otpočela drugu godinu projekta pod nazivom „EIT Food Regenerative Agriculture Program”.

Profesor Jug, sa osiječkog Fakulteta agrobiotehničkih znanosti, govorio je o konzervacijskoj obradi zemljišta, koja predstavlja složen sistem, u kojem se povoljni uslovi za proizvodnju useva postižu primenom različitih redukovanih zahvata obrade zemljišta (ili njihovim potpunim izostavljanjem) i ostavljanjem biljnih ostataka na površini ili blizu površine zemljišta, u količini koja odgovara agroekološki lokalnim uslovima. Ovim pristupom sprečava se dalja degradacija zemljišta i poboljšavaju se njegova fizička i biološka svojstva.

– Ovakav pristup smanjuje emisiju CO2, povećava otpornost na sušu i doprinosi dugoročnoj održivosti proizvodnje – rekao je profesor Jug.

Dr Vladan Ugrenović je u svom izlaganju istakao da će erozija biodiverziteta imati negativniji uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u budućnosti. „Jedan od problema, sa nesagledivim posledicama, jeste dramatičan pad pojave i raznovrsnosti svih vrsta insekata oprašivača.

Stvaranje i očuvanje staništa oprašivačima može poboljšati ukupni biodiverzitet i funkcije ekosistema koje pruža, a uvođenje polinatorskih traka na poljoprivredne površine jedna je od najefikasnijih mera”, istakao je u svom izlaganju dr Ugrenović.