Toksični ftalati prisutni u proizvodima za svakodnevnu upotrebu – Nijedna inspekcija ne kontroliše tržište

Na tržištu još ima proizvoda za svakodnevnu upotrebu u čijem sastavu se nalazi prekomerna količina toksičnih ftalata, opasnih supstanci koje su dokazano štetne po zdravlje, posebno reproduktivno. Iako je Srbija prošle godine ograničila prisustvo četiri toksična ftalata u proizvodima na 0,1 odsto i tako uskladila domaću regulativu sa EU propisima, još nijedna inspekcija ne kontroliše tržište i ne povlači sporne proizvode, navodi Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHEM).

Laboratorijska analiza 30 proizvoda široke potrošnje napravljenih od PVC plastike, kupljenih u prodavnicama u Beogradu, pokazala je da se u 63 odsto proizvoda (u 19 od 30) nalazi veći procenat ftalata od dozvoljenog, pri čemu su se koncentracije kretale od 0,15% do čak 50 %. Najviši procenat ftalata nađen je u dečijoj kabanici, pokazuje izveštaj ove organizacije.

Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHEM), organizacija koja okuplja biohemičare i druge stručnjake i zalaže se za bezbednu upotrebu opasnih hemikalija, predstavila je svoj izveštaj o prisustvu ftalata u proizvodima od plastike „Mekana plastika, gruba istina 2“ i pozvala nadležne institucije da primenjuju propis koji je Ministarstvo zaštite životne sredine usvojilo i zaštite zdravlje građana.

Osim toga, organizacija ALHEM je Ministarstvu za zaštitu životne sredine pre mesec i po dana predala inicijativu da se i u elektronskoj i električnoj opremi ograniči prisustvo 4 toksična ftalata, kako je to urađeno i u zemljama EU, ali do sada nije bilo reakcije na ovaj predlog. U ovu opremu spadaju kablovi, kompjuterska oprema, slušalice i slični proizvodi koje građani svakodnevno koriste i tako se izlažu toksičnom uticaju ftalata. I Kina je, takođe, ograničila prisustvo ove grupe ftalata u proizvodima od mekane plastike.

– Tražimo od Ministarstva za zaštitu životne sredine da ograniči prisustvo ftalata u elektronskoj i električnoj opremi, jer u toj grupi proizvoda i dalje nije zabranjeno prisustvo ovih toksičnih supstanci. Ali, tražimo i da nadležna inspekcija redovno kontroliše tržište i povlači potrošačke proizvode sa većim prisustvom ftalata od dozvoljenog, a da proizvođači počnu da koriste bezbednije alternative umesto toksičnih ftalata. Ako zabrana ostane samo na papiru, a niko ne kontroliše tržište, kao sada, nismo ništa uradili – rekla je Jasminka Ranđelović, biohemičarka i program menadžerka u organizaciji ALHEM.

Foto: Alhem

Ona je objasnila da je ALHEM nedavno organizovao stručnu debatu kojoj su prisustvovali i republički inspektori koji sprovode nadzor nad Zakonom o hemikalijama, ali da se ispostavilo da nije jasno koja inspekcija je nadležna za kontrolu primene zabrana i ograničenja opasnih hemikalija u proizvodima za svakodnevnu upotrebu i njihovo povlačenje sa tržišta.ElektronskiIako je propis o zabrani prekomernog prisustva ftalata na snazi već godinu i po dana, nijednom nije izvršena kontrola proizvoda na tržištu.

I domaćim i EU propisima ograničeno je prisustvo četiri vrste ftalata (DEHP, DBP, BBP, DIBP) koji su klasifikovani kao toksični po reprodukciju. Oni dokazano štetno utiču na plodnost i na plod i smatraju se endokrinim ometačima, tj. ometaju rad endokrinog sistema. Dugotrajna izloženost ftalatima dokazano utiče na smanjenje plodnosti muškaraca.

I najveći do sad rađen biomonitoring ljudi (2017 – 2021. u EU) veliku pažnju posvećuje ftalatima. U grupi od skoro 2.900 mladih i dece, koji su učestvovali u ovom istraživanju, kod svih njih su pronađeni metaboliti razgradnje ftalata u uzorcima urina.

Dr Đuro Macut, endokrinolog i predsednik Srpskog društva za reproduktivnu endokrinologiju, podržao je inicijativu ALHEM organizacije i istakao da dugotrajno izlaganje supstancama koje, poput ftalata, utiču na rad hormona, predstavlja mogući uzrok poremećaja menstrualnog ciklusa, kvaliteta jajnih ćelija i smanjenja broja i pokretljivosti spermatozoida kod muškaraca.

Dr Branislava Matić Savićević, ekspertkinja za javno zdravlje iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, objasnila je da ftalati u organizam ulaze preko hrane, putem prašine i dodirom tj. korišćenjem potrošačkih proizvoda koji sadrže ove supstance. Uglavnom je reč o predmetima za domaćinstvo, podnim i zidnim oblogama, PVC tapetama, sportskoj opremi i rekvizitima, odeći i obući, školskom priboru, tašnama, neseserima, igračkama, opremi za bebe.

– Ovde govorimo o izloženosti niskog intenziteta a dugog trajanja i to je nešto što stvara problem javnog zdravlja. U ovom slučaju, taj problem je dugoročan negativan uticaj na reproduktivno zdravlje, tj. plodnost – rekla je dr Matić Savićević.

Govoreći o rezultatima laboratorijskog ispitivanja 30 proizvoda kupljenih u prodavnicama, Jasminka Ranđelović je objasnila da je prekomerna količina ftalata pronađena u: školskim rančevima, torbicama za devojčice, dečijoj kabanici, neseserima, ciradi od PVC materijala, veštačkoj koži, bokserskim rukavicama, samolepljivoj PVC foliji, patosnicama za automobil, zidnim oblogama, bravi za bicikl.

U dečijoj kabanici je pronađena koncentracija ftalata od više od 50 odsto, što je 500 puta više od dozvoljene količine.

Foto: Alhem

Jan Šamanek, iz Evropske mreže za zaštitu životne sredine, rekao je da je regulativa EU po pitanju prisustva ftalata u proizvodima izuzetno stroga ali i da je onlajn prodaja povećala rizike, jer je mogućnost kontrole manja. Odgovornost je na snabdevačima, a to znači svima koji su u lancu plasiranja proizvoda, od proizvođača, preko uvoznika i distributera, do maloprodaje.

ALHEM je, uz podršku 15 organizacija civilnog društva, u oktobru predao dve inicijative nadležnim ministarstvima Vlade Srbije: Inicijativa za efikasniju primenu propisa o zabrani/ograničenju ftalata u potrošačkim proizvodima predata je Sanitarnoj inspekciji Ministarstva zdravlja a Inicijativa za izmenu i dopunu propisa kojim se ograničava prisustvo toksičnih ftalata u električnoj i elektronskoj opremi, predata je Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Predstvnici ALHEM-a pozvali su građane da ne kupuju proizvode od mekane PVC plastike, koji imaju oznaku za recikažu sa brojem 3, kao i da se opredeljuju za proizvode koji imaju eko-oznake, kao što je EU Ecolabel.