Svetski dan slonova – 12. avgust

Slonovi su najveće kopnene životinje koje danas žive na Zemlji. Mozak slona je veći od bilo koje druge kopnene životinje, i veći je od ljudskog, ali on zauzima samo 0,15% njegove telesne mase, dok ljudski mozak čini 2% ukupne telesne mase. Slonovi su veoma inteligentne životinje, a njihovo pamćenje je tako dobro da mogu nešto zapamtiti do kraja života. Slonovi pokazuju znakove tuge, radosti, ljutnje i igre.

Danas postoji samo tri vrste slonova: afrički slon, afrički šumski slon i azijski slon, dok su ostale vrste izumrle. Na granici 20. veka, na svetu je postojalo nekoliko miliona afričkih slonova i oko 100.000 azijskih slonova. Danas se njihova populacija procenjuje na 450.000-700.000 afričkih slonova i između 35.000-40.000 divljih azijskih slonova.

Slonovi plivaju poprilično dobro, ali ne mogu kaskati, skakati, ili galopirati. U stvari, oni imaju samo dva glavna načina kretanja – šetnja i brži hod koji je sličan trčanju.

Svi slonovi imanju nekoliko prepoznatljivih svojstava, od kojih je najzapaženiji dugačka surla, koja se koristi za mnoštvo namena, a posebno disanje, podizanje vode, i hvatanje objekata. Njihovi sekutići prerastaju u kljove, koje mogu da služe kao oružje, i kao oruđe za pokretanje objekata i kopanje. Lepršanje slonovskih velikih ušiju pomaže u kontroli njihove telesne temperature.

Svetski dan slonova se obeležava 12. avgusta da bi se skrenula pažnja na hitno stanje azijskih i afričkih slonova. Eskalacija krivolova, gubitak staništa, sukob ljudi i slonova i loše postupanje u zatočeništvu samo su neke od pretnji slonovima.

Pamti kao slon i druge zanimljivosti

-Slonovi od svih životinja najduže pamte, pa se ne kaže bez razloga pamti kao slon. Oni su u stanju i da posle nekoliko decenija prepoznaju drugog slona ili čoveka, uz kog su odrasli, i to je dokumentovano mnogim filmovima. Osim toga, neki slonovi mogu da nauče i da slikaju, a zanimljivo je da jedini od celog životinjskog carstva prepoznaju svoj odraz u vodi, kao čovek u ogledalu.

-S obzirom na veličinu mozga, u stanju su da uče ceo život, a ono što ih još izdvaja od drugih životinja jeste da su izuzetno osetljivi i brižni, te žale za izgubljenim članovima krda, a kada je mladunče u opasnosti, celo stado ga brani ili se brine o njemu.

-Slonovi predu poput mačaka, tačnije to im je jedan od načina komunikacije. Oni komuniciraju unutar krda, ali mogu i da obaveste kilometrima udaljeno drugo krdo o vodi, hrani ili opasnosti. To obično rade lupanjem nogama o tlo, te zvukovima koji su preniski, da bi ih ljudsko uho detektovalo. Imaju vlastiti jezik, ali i dijalekte, zavisno od područja gde žive.

-Iako teški i po nekoliko tona, odlični su plivači, a vole i da rone, te surlu koriste kao sisaljku za dotok vazduha.

-Svi su bez izuzetka biljojedi i većinu dana provedu jedući, a u slučaju nedostatka trave i lišća, jedu i grmlje, granje, koru drveta.

-Mladunče slona teži oko stotinu kilograma, dok je visina odraslog slona do sedam metara sa surlom, a težina varira od rase. Mogu živeti i do 70 godina, a slonice su skotne najduže od svih sisara, čak 20 do 22 meseca. Najveći slon ubijen je 1974.godine u južnoj Angoli i bio je težak više od 12 tona.

-Oni su altruistični prema drugim životinjama, a mogu da se sprijatelje sa psom.

-Postoji verovanje širom sveta da slonovi donose sreću, a simbol su i snage, moći, stabilnosti i mudrosti. Iz tog razloga mnoge kuće imaju figuru slona na polici.