Strahinja Macić, Pravo na vodu – Srbiju pogađa nestašica pijaće vode

Da je upravljanje vodnim resursima i dostupnost vode za piće postao veliki problem u Srbiji pokazali su podaci koje su sabrali u inicijativi Pravo na vodu. Objavili su mapu sa 65 lokacija gde je bilo nestašica vode zbog restrikcija ili kvarova na vodovodnoj mreži tokom jula i avgusta 2024. godine.

O akcijama koje su pokrenuli, kao i problemima vodosnabdevanja i upravljanja vodama u Srbiji, za portal SRDA govorio je  Strahinja Macić, pravni savetnik organizacije Polekol i inicijative Pravo na vodu.

SRDA: Inicijativa Pravo na vodu pokrenula je akciju “Zajedno šaljemo inicijative da česme zažive“, u okviru koje je omogućila svim građanima da preko stranice polekol.org na jednostavan način svojoj opštini ili gradu pošalju peticiju za obnovu postojeće ili izgradnju nove javne česme na mestima gde smatraju da je njihovo postojanje neophodno. Koji konačni rezultat očekujete od ove akcije?

– Građani su u ovom toplotnom talasu prepoznali koje su to kritične lokacije gde nedostaju javne česme odnosno njihova popravka ili rekonstrukcija. Ekstreman toplota pogoršana efektom toplotnog ostrva u urbanim sredinma predstavlja javnozdravstveni izazov koji zahteva hitan društveni odgovor. I mi i građani bismo hteli manje ad hoc rešenja, a više trajnijih, sistemtskijih. Želimo da ova akcija ima za ishod veću dostupnost zdrave pijaće vode, unapređeno javno zdravlje i smanjenje plastičnog otpada, da ne morate da kupujete flašu vode po ceni kubika (1000l) vode iz vodovoda, povećanje broja česmi tamo gde najviše nedostaju, obnavljanje postojećih koje su van funkcije, jer među njima ima i onih sa kulturno – istorijskom vrednošću, društvenom – kao simbolima zajedništva, okupljanja, pamćenja, kao zadužbina itd.

Posebno očekujemo odgovorniji odnos jedinica lokalne samouprave prema javnim česmama i da ih ova akcija podseti na to koliko su javne česme vredni delovi urbanih, ali i ruralnih celina i značajan deo komunalne infrastrukture. Ukratko, verujemo da će i lokalni organi vlasti, javna preduzeća i građani više ceniti i čuvati javne česme, pa tako i javno zadravlje i opšti interes.

SRDA: Neke lokalne samouprave imaju česme u kojima voda nije za piće godinama. Na primer, voda sa devet javnih česama u Kragujevcu, prema poslednjim analizama Instituta za javno zdravlje, nije bezbedna za upotrebu, a na samim česmama nema obaveštenja o tome. Kako vidite ovu situacija da nema ni obaveštenja, a kamoli da se nešto preduzme da česme vrate svoju namenu?

– Izostanak obaveštenja o zdravstvenoj neispravnosti vode na samim česmama, je češće posledica vandalizma, a ne nemara. Devet javnih česama u Kragujevcu na kojima je voda neispravna su paradigma javnih česmi sa izvorskom vodom i našeg odnosa prema životnoj sredini i upravljanja pojedinim delovima infrastrukture.

Osim njih, Kragujevac ima još tri česme koje su povezane na gradski vodovod i na njima je voda ispravna.

Međutim, zašto je voda na česmama sa izvorskom vodom najčešće neispravna? Prvi set problema je pravne prirode – najčešće JLS nema upisano pravo svojine na njima i/ili nemaju upravljača što onda vodi neodržavanju cevovoda, nečišćenju kaptaža, neobezbeđivanjem zone sanitarne zaštite oko vodoizvorišta itd.

To nam onda osvetljava jedan još veći problem – da anitacija tj. izgradnja kanalizacione mreže i prečišćavanje otpadnih voda istorijski nije pratila izgradnju vodovodne mreže. I što je naselje manje, to je procenat priključenosti na kanalizacioni sistem manje. U mestima sa manje od 2.000 stanovnika ono iznosi svega 5%, a o na su i najranjivija ukoliko se oslanjaju na svoj lokalni vodovod i bunare.

Pritisci potiču i od stočnog fonda, smetlišta… Npr. prema podacima Agencija ze zaštitu životne sredine, više od 6% deponija se nalazi na manje od 500 metara od vodoizvorišta. Treba dodati i divlje deponije, posebne tokove otpada, tehnološke vode iz industrija, neadekvatnu obradu zemljišta, spiranje sa šumskih i poljoprivrednih površina i druge aktivnosti.

Česme sa izvorskom vodom su ogledalo našeg odnosa prema vodi i životnoj sredini, kao i rada i saradnje institucija.

Kada se budu rešila pitanja vlasništva, upravljanja i bude promenila promenila porazna statistika da je (prema izveštaju MGSI iz 2022.g.) samo 62% građana priključeno na kanalizacione sisteme, a 24% prikuplјene otpadne vode obuhvaćeno nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda (6% primarno prečišćavanje i 18% sekundarno) uz napomenu da se procenjuje da se samo 15% korektno prečišćava, stanje će se izvesno poboljšati. Pozitivnih pomaka izvesno ima, ali ovaj sektor nesumnjivo zahteva veći nivo ulaganja i brige.

SRDA: U mnogim lokalnim samoupravama građani su ostali bez vode u domovima, a u nekima je zbog suše proglašeno i vanredno stanje. Dokle ćemo slušati da građani neracionalno troše vodu, da je sušna godina, a ne da je problem loše upravljanje, da se kanalizacija uliva u reke, da zagađivači ispuštaju neprečišćenu vodu u reke, da se niko se niko ne osvrće na klimatske promene, ne menja zastarelu infrastrukturu, da je sistem neodrživ i sl, i da se nešto konkretno preduzme?

– Racionalizacija lične potrošnje nije zanemarljiva stavka, ali reč je o neosnovanom prebacivanju odgovornosti na građane od kojih se zahteva promena navika i ponašanja. Međutim, nas su u ovu situaciju upravo dovele navike i ponašanja državnih, pokrajinskih, lokalnih organa i javnih preduzeća u sprovođenju javnih politika i propisa.

Gubici vode na vodovodnim mrežama u Srbiji su oko 250 miliona kubika. To je otprilike zapremina Zlatarskog jezera, koje, da se razumemo, ima branu visoku 80 metara. Srbiju pogađa nestašica pijaće vode.

Kako je Polekol utvrdio, više od milion i po ljudi u Srbiji stalno ili povremeno nema vodu za piće, a restrikcije vode leti već godinama trpi preko dvadesetak opština. Deo uzroka za aktuelne nestašice predstavljaju suše uzrokovane klimatskim promenama. Ali one su ogolile i sve što ne valja u upravljanju vodama i vodovodnim sistemima u Srbiji. Jedan od najvećih su ogromni gubici na mreži, koji u proseku iznose nešto više od trećine proizvedene vode za piće, a u petini javnih vodovoda idu i iznad 50%. Npr. u Leskovcu iznose 43%, Užicu 50%, Zaječaru 58%, Novoj Varoši do 65%. U protekle dve decenije gubici su se povećali, a količina zahvaćene vode smanjila.

Poseban problem je to što su lokalne samouprave vlasnici komunalne infrastrukture, pa tako i vodovodnih sistema, a vodovodna preduzeća samo korisnici koja, s obzirom na status javnog preduzeća, na kraju godine sav eventualni profit moraju da uplate u budžet JLS. Lokalne samouprave očigledno ne prepoznaju da je neophodno da permanentno investiraju u održavanje i obnavljanje vodovodne mreže bar onoliko kolika je njena amortizacija. Da bi se, na prihvatljiv nivo, smanjili postojeći gubici u mreži u celoj Srbiji bilo bi potrebno oko 800 miliona evra.

Procenjeni životni vek mreže je pedeset godina, pa je preporučena godišnja stopa obnavljanja u visini amortizacije tj. 2% vrednosti mreže. Gradovi i opštine bi zato svake godine morali da u budžetu imaju stavku “rekonstrukcija vodovodne mreže” da bi se gubici na mreži smanjili na tehnički, ekološki i ekonomski prihvatljiv nivo.

Strategija upravljanja vodama kao prihvatljiv nivo prepoznaje međunarodno prihvaćen prag od 25%. Sa ovakvim nivoom ulaganja taj nivo je nemoguće dostići do kraja planskog perioda što je 2034. godina.

Poseban problem je upravljanje vodovodima, u smislu nedostatka stručnosti i planiranja. Ovaj problem je identifikovan, ali se ne rešava adekvatno, iako bi se boljim upravljanjem gubici mogli smanjiti.

Većina vodovodnih preduzeća nema planove, specijalizovanu opremu i timove za aktivno pronalaženje curenja i nelegalnih priključaka. Oko polovine vodovoda u Srbiji nema zaposlene inženjere, a zabrana zapošljavanja u javnom sektoru praktično osigurava hronični nedostatak kadra, posebno visokokvalifikovanog. Uz to ne dolazi i do međugeneracijskog prenošenja iskustva i znanja.

Kako da se nešto preduzme? Peticija je ustavno pravo svakog građanina. Narodna inicijativa, referendum, zbor građana su sve oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave. Koristite ih. Podnosite primedbe i predloge na javnim uvidima i javnim raspravama.

Evo, sada se polako pripremaju nacrti budžeta za 2025, izveštaji o obavljanju komunalnih delatnosti su predati MGSI, a u planovima razvoja, prostornim planovima i što je najvažnije Strategiji upravljanja vodama do 2034. stoje i ciljevi rokovi. Smatramo jako važnim, pozivamo i podstičemo građane da u svojim sredinama učestvuju u javnoj raspravi o budžetu i zahtevaju značajna izdvajanja za rekonstrukciju vodovodne mreže i vodovodne infrastrukture kako bi se gubici smanjili na ekonomski, ekološki i tehnološki prihvatljiv nivo i kako bi vode bilo za sve. Podnesite primedbe na Nacrt budžeta kad dođe na javnu raspravu. Imate pravo i svi argumenti su na vašoj strani. Tražite i druge stvari – sve što smatrate da je važno za zajednicu.

SRDA: Čak milion stanovnika Srbije povremeno ili stalno nema pristup pijaćoj vodi, pokazuje istraživanje „Navodno pravo-Pravo na vodu u Republici Srbiji“ u kojem ste učestvovali. Ponudili ste predloge rešenja ovog problema, koje su reakcije nadležnih?

– Čekaju da ih nateramo.

SRDA: Mnoga mesta nemaju vodu za piće ali je Zrenjanin sinonim što zbog zagađenje vode što zbog problema koji dugo traje. Da li ima ikakvog opravdanja za situaciju u Zrenjaninu? 

– U Zrenjaninu se povodom toga uvek nešto radilo, ali nikada nije i uradilo da se pitanje vodosnabdevanja reši na zadovoljavajući način. Nikada nije uspostavljen kontinuitet u prečišćavanju vode da zadovoljava uslove iz Pravilnika o ispravnosti. Grad je potpisao ništav ugovor 2014. Umesto poništenja, sa svim pravnim posledicama toga, 2018.g. se menja Zakon o komunalnim delatnostima koji omogućava privatizaciju (što se kao vrlo pogrešno pokazuje u čitavoj Evropi; najskorije vreme u Velikoj Britaniji.). Teret pogrešnih i nezakonitih odluka je u svakom smislu prevaljen na građane.

Međutim, nije samo u Zrenjaninu vodosnabdevanje problem, već u čitavom Banatu. I praktično ne postoji način da se to lokalno rešava, već regionalno za šta je potrebno angažovanje pokrajinske i republičke Vlade. Izdan iz koje se Zrenjanin snabdeva se jako sporo prihranjuje i nivo podzemnih voda je znatno opao. Odavno se ušlo u nadeksploataciju što snižava kvalitet sirove vode, a povećava dubinu sa koje se crpi. Kako problem nije od juče, ima studija kojima se razmatraju različita rešenja, a jedno od izglednijih; zapravo možda najizglednije predlaže zahvatanje vode za regionalni vodovodni sistem na potezu Kovin – Dubovac. Opravdanja da se odmah ne pristupi projektovanju i izgradnji takvog regionalnog vodovodnog sitema nema.

SRDA: Prema tvrdnjama stručnjaka Srbija je umereno bogata vodom a od 80-tih godina ona je sve manje čista i za piće. Jedan od predela bogatih vodom je Jadar gde se najavljuje rudnik litijuma. Koliko je pogubno da priroda takvog područja bude narušena?

– S obzirom na to da imamo ograničene informacije u vidu Nacrta studija Rio Tinta i nemamo potpuni uvid u projektnu dokumentaciju, nemoguće je, u ovom trenutnu, konkretno se odrediti prema projektu osim načelno.
Eksploatacija metala odražava se na kvalitet vode kroz pojačanu mineralizaciju preko drenažnih voda rudnog tela i preko eksploatacionog procesa, ali je najveći stepen dejstva preko dalje obrade mineralnih ruda od primarne do metalurške obrade ruda i dalje finalne obrade metala, pri kojoj se stvaraju otpadne vode nepovoljnog sastava i štetne i opasne materije koje se nekad neadekvatno deponuju. Osim toga, dejstvo rudarstva manifestuje se i kroz pojačan stepen erozije preko deponija jalovine koja, dejstvom atmosferskih uticaja, dospeva u vodotoke. Svi pobrojani problemi zahtevaju intenzivan rad na upotpunjavanju pravnog okvira, sprovođenju i nadzorom nad primenom propisa, unapređenje tehničko – tehnoloških mera, izgradnju postrojenja za prečišćavanje rudarskih otpadnih voda, pravilno odlaganje rudarskog otpada, sanaciju i rekultivaciju jalovišta i njihov monitoring.

Sada se suočavamo sa velikim zagađenjem neprečišćenim rudarskim otpadnim vodama u rejonima sa značajnim rezervama podzemnih voda. Npr. RB Kolubara ispira ugalj i tu vodu upušta u vodotok bez prečišćavanja. Analiza je Hemijskog fakulteta u Beogradu pokazala je da arsena (As) na ulivu taložnog kanala u Kolubaru ima 174% više nego što je dozvoljeno. Dozvoljeno je 0.01 mg po litru, a u ovoj vodi je koncentracija 174 puta veća, odnosno 1,74 mg po litru. To je zastrašujuće visoka koncentracija ovog vrlo toksičnog elementa i njegovih jedinjenja za živi svet vodnih tela i čoveka.

Iako je EPS tvrdio da prečišćava vodu, rezultati ne ostavljaju nikakvu dilemu. Osim toga EPS je napokon potvrdio ove nalaze projektnim zadatkom za PPOV, ali tender još uvek nije objavljen i sproveden. Dvesta hiljada litara rudarskih otpadnih voda se svakog sata izlije u Kolubaru bez prečišćavanja, pa su koncentracije arsena i bora daleko iznad dozvoljenih graničnih vrednosti.

Rekao bih da kompanija Rio Tinto i pobornici projekta predstavljaju jednu ulepšanu, gotovo bajkovitu sliku kako bi zadobili podršku za njegovu realizaciju od strane kompanije sa lošom reputacijom u zemlji sa ozbiljno potkapacitiranim institucijama koje bi trebalo da vrše nadzor nad sprovođenjem propisa i krivično ili prekršajno gonjenje u koje građani nemaju veliko poverenje.

Rudarska delatnost, promenom ambijenta, prirode, pejzaža, kvaliteta životne sredine, mreže naselja ili njihovim raseljavanjem, menja kulturno i socijalno organizovanje lokalnih zajednica ili čini da one pak nestaju. Mučni primeri kako se to zanemaruje su u Oštrelju, Slatini, Bučju i Krivelju u borskom rudarskom basenu. Zato su građani Krivelja, radi ostvarenja svojih osnovanih (ima ih 26) zahteva morali da posegnu za blokadama.

Rudarska industrija zahteva prosečno oko 8.000 litara vode/t ekstrahovane rude. U nekim zemljama jaka su ograničenja za obezbeđenje vode za proizvodnju. S obzirom na klimatske promene, koje više nisu apstraktni modeli, već svima očigledna teška suša, Srbija bi trebalo da se svrsta u red tih zemalja.

Naša praksa je međutim drugačija, a najkritičnija situacija u istočnoj Srbiji. Ekstremni klimatski uslovi zaoštravaju konflikt interesa između različitih korisnika. Sve je teže obezbediti ono što po zakonu i zdravoj logici ima prioritet, a to je snabdevanje stanovništva vodom za piće, sanitarno – higijenske potrebe i napajanje stoke i biološki minimum za opstanak ekosistema.

U istočnoj Srbiji imamo bukvalno otimanje vode za potrebe rudarske industrije, jer prerada rude flotacijom zahteva enormne količine vode. Iako Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ima pravo da rudnicima ograniči korišćenje vode u korist zadovoljavanja prioritetnih potreba, to se u praksi ne dešava. Majdanpek je žedan. Petnaest hiljada ljudi nema vodu, dok se na Homolju (Žagubica) voda za piće koristi za istražno bušenje, vrši neovlašćeno korišćenje voda iz potoka i reka u koje se potom upušta isplaka. A cisterne dovoze vodu do bušotina umesto do opožareog Nacionalnog parka Beljanica.

Region istočne Srbije se odlikuje značajnim rezervama podzemnih voda. Na području Karpato – balkanida izdvojeno je ukupno 16 regionalnih ležišta (I reda) sa ukupno 70 lokalnih ležišta (II reda, unutar većih ležišta).

Naše najveće rezerve podzemnih voda koje se ne eksploatišu nalaze se u aluvijalnim nanosima u blizini ušća većih reka, kao što su ušće Drine u Savu, ušće Velike Morave u Dunav. Najdeblji vodonosni sedimenti nalaze se u Mačvi, kao i uz levu obalu Save gde su deponovani sedimenti reke Drine. Uzvodno od Beograda, aluvijalne naslage Save dostižu debljinu od 20-30 metara i u okviru njih je formirano izvorište za vodosnabdevanje glavnog grada. To je naše najveće bogatstvo i resurs koji bi mogao, uz odgovorno upravljanje, da nam omogući da se nosimo sa izazovima koje nam donosi budućnost.

Aluvijalne izdani imaju male rezerve s izuzetkom aluvijalnih naslaga reke Drine u blizini Loznice. Treba naglasiti da su podzemne vode glavni izvor snabdevanja vodom za piće u slivu Drine i njen kvalitet je dobar, ali je monitoring redak i neredovan. Snabdevanje industrije vodom ne predstavlja značajan vodoprivredni problem u slivu Drine.

Osim prirodnog potencijala podzemnih voda, dodatne količine podzemne vode mogu se dobiti putem veštačkog prihranjivanja aluvijalnih izdani ili regulacijom karstnih izdani. Prema vodoprivrednoj osnovi Srbije, kao i na osnovu raspoloživih informacija, primenom veštačkog prihranjivanja može obezbediti dodatnih 40 m3/s vode, odnosno mogu se duplirati resursi podzemnih voda u aluvijalnim sredinama.

Najveće rezerve podzemnih voda ovih izdani nalaze se u donjem delu slivova većih reka. Ove izdani su posebno ranjive na antropogeni uticaj jer se najčešće nalaze u blizini urbanih sredina, područja sa intenzivnim industrijskim ili poljoprivrednim aktivnostima, a takođe se nalaze pod direktnim uticajem kvaliteta površinskih tokova s kojima su u direktnoj hidrauličkoj vezi. Što važi za ove izdani, važi i za prirodu koja ih okružuje.

Nizvodno od Zvornika, a naročito od Loznice, pa sve do ušća Dine u Savu, vlažna područja su prostrana, a stari i noviji meanderi dominiraju predelom. Ova područja dom su za najvažnija staništa na kontinentalnom nivou, izvor su slatke vode i hrane, građevinskog materijala i biodiverziteta. Vlažna područja pomažu i u kontroli poplava, ublažavanju punjenja izdani, korekciji neredovnih ispuštanja voda na branama, kao i u borbi protiv klimatskih promena. Međutim, ovi dragoceni ekosistemi nisu dovoljno zaštićeni u tri zemlje na čijim teritorijama se prostire sliv Drine.

Sliv Drine bogat je biodiverzitetom i dom je za mnoge endemske vrste, kao i mnoge koje su postale retke i lokalno i kontinenatalno ugrožene. Imajući u vidu velike površine koje pokriva, kao i diverzitet prostora i nadmorske visine, sliv Drine obiluje raznovrsnom florom i faunom, velikim brojem endemskih vrsta, od kojih su mnoge međunarodnog značaja i zato je važno očuvanje i unapređenje kvaliteta životne sredine i značajno smanjenje opterećenja sliva zagađenjem bilo iz industrije, naselja ili trećih izvora.