Sterilizacija u objektima za preradu leševa životinja i zakopavanje – Kako se zbrinjavaju uginule i eutanazirane svinje obolele od afričke kuge?

Iz dana u dan raste broj uginulih ili eutanaziranih svinja obolelih od afričke kuge. Jedan od potencijalnih problema po zdravlje ljudi i životnu sredinu jeste način zbrinjavanja ovog životinjskog otpada.

S obzirom na to da smo dobijali informacije od nekih organizacija, a i da su građani pisali po društvenim mrežama, da se svinje obolele od afričke kuge zakopavaju po selima ili zbrinjavaju na nepropisan način, pitali smo Upravu za veterinu Ministarstva poljoprivrede kako se zbrinjavaju umrle i eutanazirane svinje obolele od afričke kuge, ko preuzima mrtve životinje?

– Uginule i eutanazirane svinje obolele od afričke kuge svinja preuzimaju objekti odobreni za preradu leševa životinja ili ovlašćeni prevoznici koji vrše prevoz leševa do pomenutih objekata za preradu ili do mesta zakopavanja. Sami poljoprivrednici ne vrše zbrinjavanje leševa životinja, već se kod sumnje na zaraznu bolest postupci zbrinjavanja (sakupljanja, prevoza, zakopavanja i prerade) vrše pod nadzorom veterinarske inspekcije – odgovorili su nam pisanim putem iz Uprave za veterinu.

Iz Uprave za veterinu su nam rekli da je praksa zbrinjavanja leševa životinja bila ista i prethodnih godina, deo leševa svinja je zakopavan, a deo prerađivan u objektu odobrenom za preradu leševa.

Da li je način zbrinjavanja animalnog otpada koji ste izložili bezbedan po zdravlje ljudi, životinja i životnu sredinu?

– Način zbrinjavanja je bezbedan za zdravlje ljudi, životinja i životne sredine jer se obavlja u skladu sa propisima. Sakupljanje i prevoz leševa obavlja se pod nadzorom veterinarske inspekcije, uz poštovanje biosigurnosnih mera. Kod zakopavanja izbor mesta zakopavanja vrši se na način da se zaštiti životna sredina i spreči širenje virusa. Prerada u objektima za preradu se obavlja na visokim temperaturama – sterilizacijom – kažu u Upravi za veterinu.

Postavili smo i dodatna pitanja – koje firme rade preradu ovih leševa svinja u Srbiji i gde se zakopavaju ovi leševi svinja, ali nismo dobili odgovor.

Preradom životinjskog otpada nastaju proizvodi za dobijanje energije

Pozvali smo „Energo-zelenu“ iz Inđije, koja uz VU „Napredak“ Ćuprija, ima dozvolu zbrinjavanja životinjskog otpada u slučaju zaraznih bolesti a obe firme su u vlasništvu Republike Srbije. Rekli su nam da inače zbrinjavaju sav životinjski otpad dobijen od klanica i farmi i poljoprivrednih gazdinstava, kao i otpad u slučaju zaraznih bolesti životinja.

– Sam proces zbrinjavanja je zatvoren, od naših vozila do objekata za preradu. Nakon sterilizacije dobijaju se dva gotova sterilna proizvoda. Jedan je tehnička masnoća koja se izvozi u zemlje EU i tamo se rafiniše u biodizel i dalje koristi. A drugi je mesno koštano brašno koje ima kalorijsku vrednost kao lignit i koristi se za dobijanje energije u zemljama u kojima izvozimo – rekli su za portal SRDA u firmi „Energo-zelena“.

Navode da je reč o najsavremenijem postrojenju u EU, da nakon tretmana nemaju otpada i da imaju sopstveni tretman za otpadne vode, te da je ovo postrojenje i osmišljeno kako ne bi bilo nikakve štete po životnu sredinu.

Ova firma se ne bavi zakopavanjem uginulih životinja niti se može time baviti po zakonodavnom okviru.

Rekli su nam da u nekim slučajevima inspekcija može da naloži zakopavanje životinja ako postoji sumnja da bolest može da se prenese iz tog objekta, ukoliko je nepristupačan teren, te veterinar proceni da je adekvatnije izvršiti zakopavanje. Prema pravilnicima, za samo zakopavanje postoji posebna procedura.

Koliko do sada ima umrlih i eutanaziranih svinja obolelih od afričke kuge?

Do 2.08.2023. godine ukupno je na 1.232 gazdinstva na teritoriji 32 opštine u 13 upravnih okruga potvrđeno 1.637 slučajeva afričke kuge svinja (AKS) kod domaćih svinja, od čega je 979 uginulih svinja, objavilo je juče Ministarstvo.

Slučajevi AKS kod domaćih svinja potvrđeni su u sledećim upravnim okruzima: Pčinjski, Braničevski, Pomoravski, Podunavski, Moravički, Južnobanatski, Borski, Srednjebanatski, Zaječarski, Sremski, Šumadijski, Južnobački i Grad Beograd.

U zaraženim gazdinstvima izvršena je eutanazija 19.742 svinje sa neškodljivim uklanjanjem i dezinfekcijom gazdinstva.

U 2023. godini AKS je potvrđena kod 350 divljih svinja na teritoriji 25 opština u 8 upravnih okruga.

Broj izvršenih aktivnih nadzora iznosi 319.798.

Meso će poskupeti?

Vlasnici farmi svinja u Srbiji ocenili su da će svinjsko meso narednih meseci poskupljivati i da će prasetina za Novu godinu koštati 1.000 dinara po kilogramu, čak i ako država dozvoli uvoz, jer cena raste i u Evropi zbog smanjene ponude.

Inspekcije intenzivno kontrolišu promet svinjskog mesa na teritoriji cele Srbije, izjavila je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković i istakla da nema bojazni da će Srbija ostati bez svinjskog mesa zbog afričke kuge svinja. Navela je da je problem panika kod farmera koji svoje svinje pokušavaju da transportuju noću alternativnim putevima preko njiva i na taj način šire zarazu.