Rekordno vruća 2024. godina – prva je probila prag zagrevanja od 1,5 stepeni

Prošla godina je bila najtoplija zabeležena i prva koja je prešla ključni prag globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih temperatura. Naučnici ipak kažu da još postoji nada.

Evropska agencija za klimatske promene Kopernikus (C3S) potvrdila je prethodne projekcije da je 2024. bila najtoplija ikada zabeležena na globalnom nivou i prva kalendarska godina u kojoj je prosečna temperatura premašila 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa.

Naučnici su rekli da su klimatske promene izazvane ljudskim faktorom glavni pokretač rekordnih temperatura, dok su drugi faktori, kao što je vremenski fenomen ‘El Ninjo’ u Tihom okeanu, koji podiže globalne temperature, takođe igrali ulogu.

Analiza koju su sproveli UK Met Office, Univerzitet Istočne Anglije i Nacionalni centar za atmosferske nauke takođe je otkrila da je 2024. bila najtoplija zabeležena i da će „verovatno“ biti prva godina koja će premašiti 1,5 stepeni Celzijusa.

Stručnjaci za klimu kažu da samo jedna godina sa prosečnom temperaturom od 1,5 stepeni iznad predindustrijskog nivoa ne znači da je svet dostigao taj nivo globalnog zagrevanja, iako su izdali upozorenja o tome koliko je sada blizu.

Ali rekordna vrućina bi trebalo da bude poziv za buđenje, sa godinu dana ekstremnog vremena koje pokazuje koliko je život opasan sa zagrevanjem od 1,5 stepen Celzijusa, rekao je jedan stručnjak.

Ulaganje napora da se spreči zagrevanje sveta za više od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih temperatura jedna je od ključnih obaveza globalnog Pariskog sporazuma, na koji su zemlje pristale 2015. godine, u pokušaju da spreče najopasnije posledice klimatskih promena.

Analiza je otkrila da je globalna prosečna temperatura 2024. bila 1,53 stepena Celzijusa iznad proseka 1850-1900, sa marginom greške od plus ili minus 0,08 stepena Celzijusa, što znači da će 2024. verovatno biti prva kalendarska godina koja će premašiti 1,5 stepen Celzijusa.

To je takođe bila 11. godina zaredom u seriji podataka koja je bila jednaka ili premašila jedan stepen Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa.

Kolin Moris iz britanskog Met Officea rekao je „jedna godina prekoračenja predindustrijskih nivoa za 1,5 stepen Celzijusa ne znači kršenje zaštitne granice od 1,5 stepen Celzijusa iz Pariskog sporazuma – to bi zahtevalo temperaturu od najmanje 1,5 stepen Celzijusa u proseku tokom dužeg perioda.

„Međutim, to pokazuje da je prostor za izbegavanje prekoračenja 1,5 C, na duži rok, sada veoma tanak.“

Prema Kopernikovoj analizi, procenjene su temperature na 1,6 C iznad predindustrijskih nivoa u periodu 1850-1900. i 0,12 C iznad 2023 – što je bila prethodna najtoplija godina u istoriji.

Bila je to najtoplija godina u istoriji Evrope, sa temperaturama za 1,47 stepeni iznad proseka za referentni period 1991-2020, pokazuju brojke.

Analiza takođe naglašava da je globalno svaka od poslednjih 10 godina bila jedna od najtoplijih 10 godina u istoriji.
Samanta Burges, iz Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMVF) koji vodi C3S, rekla je da smo „sada na ivici da pređemo nivo od 1,5 stepen Celzijusa definisan u Pariskom sporazumu, a prosek u poslednje dve godine je već iznad ovog nivoa.

„Ove visoke globalne temperature, zajedno sa rekordnim globalnim nivoima atmosferske vodene pare 2024. godine, značile su neviđene toplotne talase i obilne kiše, uzrokujući bedu za milione ljudi”.