Reciklaža od neolita – Vinčanske figurine izlivene od topljenih aluminijumskih limenki

Na beogradskom Trgu republike sinoć je održan nesvakidašnji događaj – izlivanje vinčanske figurine, čuvene “Vidovdanke”, od topljenih aluminijumskih limenki.

Događaj je deo programa “Svaka limenka se računa“, uz podršku startapa “Solagro” i nacionalne platforme “Srbija stvara“.

Napredno znanje vinčanske kulture, koja je nastala pre skoro 7.000 godina simbolično je predstavljeno, u cilju podizanja svesti o reciklaži.

Vinčanska kultura – pionir metalurgije

Kako je za portal SRDA objasnila Jelena Kiš Petljanski, iz kompanije “Ball Pakovanja Evropa” i  ispred programa “Svaka limenka se računa”, ovaj događaj je upriličen kako bi ljudi videli koliko je reciklaža jednostavna.

Aluminijum kao najnoviji metal, odlikuje se večnošću i može se iznova koristiti i reckilirati, ne menjajući kvalitet.

– Topimo limenke i izlivamo ih u vinčanske figurine. Ideja je da pokažemo kako su se metali reciklirali kroz razna istorijska razdoblja i uvek iznova mogu da imaju iste kvalitete i ponovo se upotrebljavaju. Vinčanska kultura je bila prva koja je radila metalurgiju, to su prva dokazana nalazišta u svetu gde se odvijala prerada metala. Tu priču smo povezali sa reciklažom i topimo najmlađi metal, a to je aluminijum.

Limenke se generalno, ističe Kiš Petljanski, recikliraju najviše od svih pakovanja za piće jer taj materijal ima visoku vrednost i sam sebe isplaćuje tokom procesa reciklaže.

U svetu je procenat reciklaže limenki 69%, u Evropi 76, a u Srbiji, prema pretpostavkama, više od 50%.

Kako nam je rekla Kiš Petljanski, kompanija sa svojim aktivistima radi na mestima gde ljudi masovno troše limenke, poput festivala.

– Ono što je suština, ono što mi zagovaramo za Srbiju je sistemsko rešenje, koje bi dovelo do visokog procenta reciklaže limenki. To je najčešći i najefikasniji sistem koji se zove depozitni sistem, gde ljudi prilikom reciklaže dobijaju svoj novac natrag – navela je sagovornica.

Nakon ovog događaja, vinčanska figura će biti izložena u Narodnom muzeju i moći će da se kupi kao suvenir.

A sinoć, 15 srećnih dobitnika, koji su poneli limenke za reciklažu, dobili su po “Vidovdanku” na poklon. Organizatore, ali i okupljene, posebno je oduševila porodica koja je donela čak četiri kese pune limenki.

U našim telefonima imamo čestice Vinče

Miroslav Kočić, izvršni menadžer arheološkog nalazišta Vinča-Belo Brdo, otkrio je nešto više o tajnama vinčanske kulture i pokazao koliko smo povezani sa ljudima koji su pre 7.000 godina živeli na ovim prostorima.

Ono što je karakteristično za Vinču je bogatsvo kakvo do tada nije bilo poznato. Ljudi su tada po prvi put počeli da žive u ogromnim zajednicama, što, kaže Kočić, obezbeđuje eksploziju kreativnosti. Odličan primer za to je upravo Vinča-Belo Brdo, lokalitet po kome je figura dobila ime.

– Metali se recikliraju zauvek, i kada razmišljamo o bakru koji je potekao u vinčanskoj kulturi, moramo da se setimo da, zbog fizičkih karakteristika metala, te čestice koje su tad potekle, koje se nalaze u jednom molekulu bakra, svi ti atomi su nastavili da se recikliraju. To znači da u svakom moblinom telefonu, kompjuteru, telekomunikacionoj napravi koju trenutno koristimo i dalje teku atomi koji su proizvod saradnje, kreativnosti i inovativnosti koja se dešavala na Balkanu pre 7.000 godina – naveo je Kočić.

Da postoji još neotkrivenih tajni vinčanske kulture pokazuje podatak da je tek nedavno potvrđeno da u vinčanskoj kulturi imamo najranije topljenje metala, koje je pokrenulo civilizacijsku promenu.

– Ta eksplozija kreativnosti koja se dešava u neolitu je upravo proizvod te neverovatne komunikacije, kontakata koji su ostvarivani širom neolitske Evrope, ali i razmena znanja kreativnosti i stvaralaštva.

Aluminijum može beskonačno da se reciklira

Kako je Jelena Kiš Petljanski rekla okupljenima, izazov je bio da se pokaže da reciklaža metala postoji odvajkada.

– Limenka koju danas koristimo napravljena je od jednog jedinog materijala – aluminijuma koji može beskonačno da se reciklira, a to je uvek bilo tako, kroz celu istoriju. Metali su se sakupljali, pretapali i zatim su se pravili novi oblici.

Kiš se posebno zahvalila Exit fondaciji uz čiju su pomoć uspostavili kontakt sa nacionalnom platformom “Srbija stvara” i istakla da je cilj kampanje da pokažu ljudima da je reciklaža bitna, na svakom mestu, gde god da se nalaze.

– Imamo predivan projekat sa pozorištem koje reciklira, “Limenkica-ulaznica“, gde deca donose limenke, recikliraju i gledaju pozorišne predstave – rekla je Kiš.

Svi oni koji žele da se pridruže kampanji i počnu da recikliraju to mogu jednostavno da urade preko veb sajta, kontaktiraju kompaniju koja će im pomoći i dobiju kante za prikupljanje limenki…