Požar napravio nepovratnu štetu u Deliblatskoj peščari – Izgorelo više od 2.000 ha šume i niskog rastinja

Operativni tim Republičkog štaba za vanredne situacije saopštio je da su na teritoriji Srbije aktivna ukupno 22 požara, od kojih je najveći u Deliblatskoj peščari. Na toj lokaciji saniraju se žarišta nakon požara u kom je za sedam dana izgorelo oko 2.000 hektara šume i niskog rastinja.

Požar koji je pre skoro nedelju dana izbio u Deliblatskoj peščari, još uvek nije u potpunosti lokalizovan. Nadležni kažu da je pod kontrolom, ali da je situacija i dalje teška.

Ekipa TV N1 uspela je da dođe do ulaza u mesto Gaj i dalje odatle nije mogla, jer policija nikome ko ne učestvuje u gašenju požara ne dozvoljava prolaz.

Danima je neizvesno bilo u naselju Šumarak, gde je izgorelo dosta šume, a bila je proglašena i vanredna situacija.

Meštani koji su bili evakuisani, vraćeni su u svoje kuće. Kažu da je zahvaljujući intervenciji spasilaca sprečeno da vatra zahvati njihova domaćinstva, ali da se tragovi požara i dalje vide.

U delu peščare koji je izgoreo na gotovo svakom koraku je spaljeno drveće, gomila pepela i tek po koja krošnja koja se zeleni.

Prema podacima Vojvodinašuma do sada je u Deliblatskoj peščari izgorelo 2.500 do čak 3.000 hektara, od čega su šume zauzimale 700 hektara, dok je ostalo bilo nisko rastinje.

Nadležni su i dalje na terenu, a u akciji gašenja požara i dalje su uključeni helikopteri, rečeno je za N1 iz MUP-a. U toku je pravljenje takozvanih protivpožarnih proseka, kako bi se širenje požara u potpunosti zaustavilo. Dok se i poslednja iskra ne ugasi, neće biti poznato koje su posledice ovog požara.

Požar napravio nepovratnu štetu u Deliblatskoj peščari

Biološkinja Tanja Vukov kazala je za N1, govoreći o požarima u Deliblatskoj peščari, da smatra da je nepovratna šteta već napravljena. “U Deliblatskoj peščari imamo toliko vredne biljke poput božura i banatskog božura, onda i orao krstaš, čak i vlažno stanište Labudovo okno koje je zaštićeno na međunarodnom nivou i koje je jako bitno za sve migratorne ptice. Nepovratno ćete izgubiti neke vrste koje su važne na evropskom i svetskom nivou”, dodala je.

Kako je rekla, Balkan je “vruća tačka” biodiverziteta, navodeći da smo bogati retkim i ugroženim vrstama koje ne postoje nigde ni u Evropi ni svetu, a koje treba da zaštitimo.

Dodala je da u Vojvodini agroekosistemi zauzimaju 90 odsto površine i da jako malo ima prirodnih ekosistema, pa je jedan od izuzetno vrednih – Debilatska peščara.

“Naravno da će se priroda vratiti nazad, ali će neke stvari biti nepovratno izgubljene. Nadam se da će se požar zaustaviti uskoro, ali nažalost, mislim da je nepovratna šteta već napravljena”, rekla je.

Kako je ocenila, postojale su neke mere koje su mogle da se primene, ali će se veliki požari u ovakvoj klimi – dešavati sve češće.

Istakla je da moramo mnogo više novca da ulažemo u očuvanje i obnovu prirode, jer se za to odvaja jedan odsto od budžeta, dok je u svetu to dva do tri odsto.

Biološkinja koja više decenija istražuje i obilazi Srbiju na terenskim istraživanjima, istakla je da ulazimo u period ekstrema koji će uskoro biti normalno stanje.

“Problem za prirodu je što ekstremi postaju normalna situacija. Ugroženi su vlažni sistemi, suše utiču pre svega na životinje koje su vezane za ta staništa”, dodala je Vukov.

Kako navodi, evidentno je da 10-15 godina unazad imamo problem sa vodama.

Deliblatska peščara

“Nedostatak vode se vidi u prirodi već jako dugo. Pričam sa lokalnim stanovništvom u udaljenim krajevima, mi već znamo da neko vreme presušuju izvori koji nikad nisu, vlažna staništa koja su ranije bila brojna nestaju po Srbiji”, rekla je.

Kazala je da je način na koji dolazimo do pijaće vode prilagođen drugačijoj klimi, te da potpuno mora da se promeni način kako koristimo vodu.

“Postoje svetli primeri u svetu. Njujork je jedan – gde pijaća voda koju Njujorčani piju nije prerađena velikim fabrikama, nego su očuvali vlažna staništa na planini blizu Njujorka i njima vlažna staništa čiste vodu i koriste nizak nivo tehonologije za preradu voda”, objasnila je.

Vukov je kazala i da se u Belgiji obnavljaju vlažna staništa oko reka, čime su uštedeli više miliona evra jer nisu imali štete od poplava i suša.

“Mi imamo dobre zakone i podlogu, ali je primena ono što nam nedostaje uvek. Prvi korak je očuvati ono što imamo”, navela je naša sagovornica navodeći da stalno betoniramo, sečemo šume, uništavamo parkove, menjamo poljoprivredno zemljište…

Izvor: N1