Nova studija: Izlaganje zagađenom vazduhu u trudnoći povezano sa smanjenom plućnom funkcijom deteta

Izlaganje vazduhu zagađenom od saobraćaja i teške industrije tokom trudnoće povezano je sa smanjenom plućnom funkcijom deteta, pokazuje nova studija.

Tokom studije koju je objavio Environmental Epidemiology, posmatrano je 198 majki sa njihovom decom u Bostonu i procenjivana je količina zagađenja vazduha kojoj su bile izložene tokom trudnoće, pa zatim merena plućna funkcija dece kada su imala oko šest godina.

Za razliku od većine ranijih studija o izlaganju zagađenju vazduha koje su se fokusirale na jednog zagađivača, ova studija je jedinstvena jer je uzet u razmatranje efekat čitave mešavine štetnih materija.

– U realnom okruženju ne udišemo čestice samo jednog zagađivača odjednom – kaže za Environmental Health News (EHN) jedna od koautorki studije dr Rozalinda Rajt, profesorka pedijatrije u dečjoj bolnici Maunt Sinaj Kravis.

– Različiti zagađivači utiču na naš razvoj pluća ili imunog sistema na različite načine, i mogu da uvećaju i umnože rizike u zavisnosti od toga koliko kojih ima u vazduhu koji udišemo kao i njihove interakcije – dodaje ona.

Istraživanje je pokazalo da su viši nivoi zagađenja vazduha povezani sa smanjenom plućnom funkcijom u uzrastu od šest godina. Deca sa smanjenom plućnom funkcijom imaju veću verovatnoću razvijanja respiratornih problema poput astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća u detinjstvu.

– Pluća počinju da se razvijaju u materici i vaša plućna funkcija razvijena do 6. ili 7. godine prati vas ostatak života- kaže dr Rajt. – Mi načelno ne govorimo trudnicama kako da umanje ili izbegnu izlaganje zagađenom vazduhu, a trebalo bi – naglašava ona.

U studiji su korišćeni satelitski podaci kako bi se procenila izloženost majki prema sedam zagađujućih materija a to su: azot-dioksid, ozon, elementarni ugljenik, organski ugljenik, nitrati, sulfati i amonijak. Kada su njihova deca imala oko šest godina, istraživači su izmerili njihovu plućnu funkciju spirometrijom, standardnom procedurom za procenu plućne funkcije, koja podrazumeva duboko izdisanje i snažno udisanje kroz pisak povezan sa mašinom.

Naučnici su otkrili da je od posmatranih zagađivača prenatalno izlaganje organskom ugljeniku, ozonu i amonijaku najjače povezano sa smanjenom plućnom funkcijom u ranom detinjstvu.

Zagađenje organskim ugljenikom potiče od saobraćaja ili grejanja na drva. Izvori zagađenja ozonom su saobraćaj i industrijska postrojenja, a amonijak potiče ponajviše iz poljoprivrede i industrijske proizvodnje.

– Ova veoma dobro osmišljena studija može da nam pomogne da počnemo da razmišljamo o posebnim oblastima koje bi trebalo da regulišemo kako bismo postigli maksimalne benefite za plućne funkcije dece i u borbi sa drugim bolestima – rekao je za EHN Gilijan Gobi, asistent profesora na klinici sa odeljenja za respiratornu medicinu na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Vaknuveru, koji nije bio uključen u studiju.

– Ovakav metod mogao bi se primeniti za dugoročno posmatranje uticaja izlaganja mešavinama zagađivača i u drugim oblastima zdravstva, na primer kod plućnih i kardiovaskularnih oboljenja odraslih – dodaje on.

Dr Rajt naglašava da zagađivači koji utiču na smanjenu plućnu funkciju kod dece u njenoj studiji u Bostonu ne moraju biti isti kao i oni koji negde drugde utiču na zdravlje, pa se nada da će taj metod biti korišćen za slična istraživanja širom SAD.

– Mogli bismo da potražimo tih sedam zagađivača u Vermontu, na primer, i da se pokaže drukčiji rezultat u pogledu štetnih posledica određenih čestica – kaže dr Rajt, dodajući da proporcija različitih zagađivača u mešavini i njihova interakcija čini razliku.

Ova otkrića zasnivaju se na ranijim studijama koje su pokazale da prenatalno izlaganje PM 2.5 česticama (zagađenje u vazduhu čije su čestice manje od 2,5 mikrometara) može dovesti do smanjene plućne funkcije kod dece.

Međutim, PM 2.5 se fokusira na veličinu čestica u vazduhu bez obzira na njihov hemijski sastav, dok istraživanja sve više ukazuju na to da je razumevanje hemijske mešavine čestica koje zagađuju vazduh važno kako bismo shvatili i njihove efekte po zdravlje. Na primer, dr Gobi je vodio nedavnu studiju koja je pokazala su PM2.5 čestice koje proizvodi čovek štetnije za pluća nego čestice slične veličine prirodnog porekla poput prašine.

Studija dr Rajt je malog obima, tako da su neophodna dodatna istraživanja da se potvrde njena otkrića, ali pruža nam značajan novi set alata za merenje štetnosti mešavine zagađivača vazduha i otkrivanje načina da se ta štetnost ublaži, piše ehn.org.