NALED predlaže mere za otporniju poljoprivredu i sigurnije snabdevanje hranom

Podrška održivoj proizvodnji i preradi, pojednostavljenje procedura za trgovinu hranom i bolji uslovi za mlade poljoprivrednike ključne su preporuke NALED-a povodom Svetskog dana hrane, koji se danas tradicionalno obeležava u više od 150 zemalja širom sveta, sa ciljem podizanja svesti o problemima gladi i siromaštva u svetu, ali i bezbednosti hrane.

Suše, poremećaji u trgovini i skupi repromaterijali povećavaju pritisak na proizvođače i prerađivače, dok gubici tokom proizvodnje, transporta i skladištenja dodatno opterećuju lanac snabdevanja. Zato NALED poziva da se kroz predvidive propise i ciljanu investicionu podršku ojača otpornost prehrambenog sektora.

– Nestabilnost cena hrane na svetskom tržištu i visoki troškovi poslovanja najteže pogađaju primarne proizvođače i prerađivače, koji ne smeju ostati amortizeri globalnih kriza. Sigurnost snabdevanja hranom potrebno je da gradimo jačanjem domaće proizvodnje i prerade, kroz izgradnju stabilnih uslova poslovanja i smanjenje administrativnih prepreka. Istovremeno, razvoj mora da počiva na očuvanju zemljišta, vode i vazduha, jer bez zdravih prirodnih resursa nema ni dugoročno održive proizvodnje – kaže Todo Terzić, šef Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u.

Među prioritetima koje NALED ističe jeste donošenje zakonskog okvira za prepoznavanje i podsticanje modela regenerativne poljoprivrede, koja doprinosi obnovi plodnosti zemljišta, očuvanju biodiverziteta i efikasnijem korišćenju resursa. Podrška ovim praksama treba da pomogne proizvođačima da povećaju otpornost useva na suše i klimatske promene, uz odgovornu upotrebu agrotehnike.

NALED preporučuje i snažniju investicionu i promotivnu podršku organskoj proizvodnji i proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom. Ulaganja u sertifikaciju, standarde kvaliteta, savremenu opremu i prerađivačke kapacitete omogućila bi bolji plasman domaćih proizvoda i veće prihode. Važno je da dodatna podrška investicijama ne umanji postojeća direktna davanja poljoprivrednicima, koja su oslonac njihove likvidnosti i planiranja proizvodnje.

Jedna od predloženih mera je i pojednostavljenje spoljnotrgovinskih procedura. Čekanje kamiona na granicama povećava troškove i rizik od kvarenja hrane, naročito svežih proizvoda. Zato NALED predlaže digitalizaciju carinskih, fitosanitarnih i veterinarskih postupaka i elektronsku razmenu sertifikata, kako bi se uz bržu obrada dokumentacije i bolju koordinacija nadležnih službi omogućio efikasniji promet robe.

Važan pravac unapređenja jeste i povezivanje naučnoistraživačkih organizacija sa privredom, na čemu NALED posebno radi kao predstavnik EIT Food-a za Srbiju, vodeće evropske inicijative za inovacije u prehrambenom sektoru, koju podržava Evropski institut za inovacije i tehnologiju (EIT). Dostupnija stručna podrška, primena senzorskih i satelitskih podataka za precizno navodnjavanje i đubrenje, kao i modernizacija skladištenja, mogu da smanje gubitke i potrošnju resursa.

– Mladi poljoprivrednici treba da budu nosioci modernizacije, a za to su im potrebni lakši pristup zemljištu, povoljnije finansiranje i namenski programi za pokretanje poslovanja. Njihov ostanak na selu zavisi i od kvaliteta života. Uz puteve, pouzdano snabdevanje strujom i internet, neophodni su dostupni obrazovni, kulturni i sportski sadržaji i prostori za druženje. Generacijska obnova je razvojni prioritet, jer budućnost proizvodnje hrane zavisi od ljudi koji žele da na selu žive, rade i stvaraju porodicu – ističe Terzić.