Naftne mrlje nastale tokom rata vidljive iz svemira: “Sledi ekološka katastrofa”

Više naftnih mrlja vidljivo je iz svemira nakon što su iranski i američko-izraelski napadi pogodili naftna postrojenja i brodove u regionu, a stručnjaci upozoravaju na nadolazeću ekološku katastrofu, piše CNN.

Satelitski snimci pružaju uvid u razaranja u regionu, uključujući i osetljivu biodiverzitet Persijskog zaliva. Nafta izlivena u tom području može uticati na živote i egzistenciju ljudi duž obale Zaliva, kao i na bogat morski svet tog regiona, prenosi CNN.

– Jedna slika, snimljena 7. aprila, prikazuje mrlju dugu više od osam kilometara u Ormuskom moreuzu, u blizini iranskog ostrva Kešm. Iranski brod “Šahid Bagheri” takođe je ispuštao naftu u tom području nakon što su ga američke snage pogodile 28. februara – rekla je za CNN Nina Noel iz Grinpisa Nemačke.

Druga slika prikazuje naftu oko ostrva Lavan nakon, kako su iranski državni mediji naveli, udara “neprijatelja” na naftno postrojenje blizu obale ostrva 7. aprila. Video-snimci sa društvenih mreža, koje je CNN geolocirao, takođe pokazuju veliki požar u iranskoj rafineriji.

– Napad na Lavan predstavlja “veliku ekološku vanrednu situaciju” – rekao je Vim Zvajnenburg iz holandske organizacije PAX, koji prati posledice napada u regionu Zaliva.

Najmanje pet lokacija na Lavanu je oštećeno, a nakon toga došlo je do izlivanja nafte oko ostrva i njenog curenja u more. Mrlje se sada šire i ka ostrvu Šidvar, koje je zaštićeno područje, dodao je.

Ostrvo Šidvar je koralno ostrvo u Persijskom zalivu, oko jedne milje istočno od Lavana, bogato životinjskim svetom, uključujući kornjače i morske ptice.

Satelitski snimci takođe pokazuju izlivanja nedaleko od obale Kuvajta 6. aprila. Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je tog dana gađala gorivna i petrohemijska postrojenja u zemljama Zaliva, uključujući Kuvajt, kao odgovor na napad na petrohemijski kompleks na jugozapadu Irana.

U najgorem slučaju, ova izlivanja nafte mogla bi imati posledice za hiljade ljudi, posebno one koji žive duž iranske obale, uključujući zagađenje ribe od koje zavise za hranu i prihode, upozorio je Zvajnenburg.

Izlivanja ugrožavaju i druge morske vrste, poput kornjača, delfina i kitova, koji mogu progutati naftu ili se u njoj zaglaviti. Takođe bi mogla uticati na sisteme za filtraciju u postrojenjima za desalinizaciju, od kojih skoro 100 miliona ljudi u regionu zavisi za snabdevanje čistom vodom.

U ovoj fazi teško je proceniti razmere štete, ali postoji strah od ekološke katastrofe, posebno ako bude pogođeno još brodova. Prema podacima Grinpisa Nemačke, u Zalivu se nalazi oko 75 velikih tankera sa ukupno skoro 19 milijardi litara sirove nafte.

– Izlivanja nafte mogu imati ogromne i dalekosežne posledice, “utičući na čitav ekosistem, od mikroorganizama do riba, ptica i morskih kornjača koje zavise od mangrovskih staništa” – rekla je Noel.

Ona je dodala da je takve mrlje veoma teško očistiti zbog “strukturne složenosti, ograničenog pristupa i teških uslova rada”, a da tekući sukob praktično onemogućava pristup Zalivu radi sanacije.

Izvor: N1