Na putu ka cirkularnoj ekonomiji potrošači važniji od proizvođača?

Iako kompanije imaju ogroman uticaj na stvaranje i oblikovanje tražnje za određenim proizvodima, uloga potrošača može biti ključna za povećanje tražnje za dobrima i uslugama koji su usvojili principe cirkularne ekonomije, navodi se u nedavno objavljenom izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).

Politika kojom se podstiču cirkularne odluke potrošača najefikasnije su ako se usredsrede na faktore koji oblikuju individualno ponašanje, prema izveštaju EEA pod nazivom “Omogućavanje potrošačima da izaberu cirkularnu ekonomiju”. U izveštaju se razmatra kako se mogu podstaći potrošači da budu skloniji cirkularnoj ekonomiji tako što se proučavaju faktori koji utiču na njihovo ponašanje.

I potrošači i kompanije utiču na tražnju za proizvodima. Proizvođači ne samo da reaguju na tražnju, već je takođe i oblikuju pomoću proizvoda koje im nude i načina na koji ih oglašavaju. Izbor potrošača zauzvrat oblikuje odluke mnoge od prethodnih činilaca, kao što su dizajneri proizvoda, ali i onih što dolaze kasnije u lancima snabdevanja, kao što su recikleri, navodi se u izveštaju.

Ekonomski faktori su ključni, ali i drugi faktori oblikuju izbor potrošača

Ekonomski faktori, kao što je cena proizvoda, često su najvažniji za potrošača pri donošenju odluke, dok je značaj drugih faktora manje očigledan. Drugi faktori koji dolaze do izražaja su: u kojoj meri dostupni proizvodi zadovoljavaju potrebe potrošača, informacije dostupne potrošaču, društveni faktori kao što su pridržavanje društvenih normi, vrednosti zajednice i primeri uzora, kao i individualne sklonosti i uverenja povezana sa, na primer, prestižom, lojalnošću brendu ili ličnim vrednostima.

Uglavnom su proizvođačke politike imale cilj da potrošačima pruže informacije (poput eko etiketa) i u manjoj meri da cirkularne alternative učine ekonomski privlačnijim.

Postoje mogućnosti za istraživanje čitavog niza budućih opcija u toj politici na različitim nivoima upravljanja, uključujući poreske olakšice i subvencije, pravno obavezujuće propise, izbegavanje ekomanipulacija (greenwashing), pravljenje cirkularnih opcija praktičnijim i korišćenje eko oznaka i mera usmerenih na potrošače kako bi se, na primer, povećalo emotivno vezivanje za proizvode.

Evropska unija je počela da uvodi mere kako bi se izbori pogodni za cirkularnu ekonomiju učinili atraktivnijim i zgodnijim za potrošače. Na primer, Inicijativa Evropske komisije za održive proizvode, fokusira se na pružanje informacija kroz označavanje i pasoše proizvoda, i stavljanjem naglaska na trajnost i reciklabilnost proizvoda, između ostalog. Ova inicijativa prepoznaje ključnu ulogu potrošača u uspostavljanju cirkularne ekonomije i očekuje se da će omogućiti ubrzanje cirkularnosti u ekonomiji EU.