Mikroplastika u medu – Naši istraživači otkrili da štetne materije dospevaju i u zdrav proizvod

Mikroplastika u medu – Naši istraživači otkrili da štetne materije dospevaju i u zdrav proizvod

Naučnici i doktori sve češće upozoravaju na štetnost mikroplastike po zdravlje ljudi. Čujemo da mikroplastika može da se pronađe svuda – i na Mont Everestu, na Severnom polu, kao i u rekama Sibira. U ljudski organizam najčešće dospeva konzumiranjem hrane i inhalacijom. Česti izvor mikroplastike za čoveka su morski plodovi i flaširana voda. Ove čestice se pronalaze čak i u medu. Predstavljamo značajno ispitivanje urađeno u Srbiji.

Stručnjaci Naučnog instituta za veterinarstvo “Novi Sad” su pokrenuli istraživanje o prisutnosti štetnih materija u medu.

– Naše ispitivanje je bio pilot projekat kako bismo utvrdili da li u “zdravom proizvodu” nalazimo štetne materije. Nasumično su izabrani uzorci meda koji su u Institutu čuvani tokom 3 godine u staklenoj i plastičnoj ambalazi pri istim ambijentalnim uslovima. Iako je broj uzoraka mali odnosno 10 tegli, rezultat je jasno ukazao na veći sadržaj ftalata u proizvodima koji su skladišteni u plastičnoj ambalaži. Nažalost, generalno je veoma skroman broj ispitivanja na prisustva ftalata u medu, ali s obzirom na naše rezultate i štetno dejstvo ftalata, nastojaćemo da u narednom periodu sprovedemo opsežnija ispitivanja koja će obuhvatiti ne samo veći broj uzoraka, već ćemo posmatrati i lokacijski i proizvodni uticaj – navodi za portal SRDA.rs dr Brankica Kartalović, istraživačica Naučnog instituta za veterinarstvo “Novi Sad”.

Kako kaže naša sagovornica, tokom ispitivanja utvrdili su da čak i med skladišten u staklenoj amblaži sadrži ftalate.

– Koncentracije su bile i do 15 puta niže u odnosu na uzorke koji su skladišteni u plastičnoj ambalaži, ali su ipak bili prisutni.

Postavlja se pitanja odakle prisutnost i u medu koji je držan u staklenoj ambalaži.

– Čestice mikroplastike su svuda oko nas, sirovoj vodi, flaširanoj vodi, na cveću, na košnicama. Možda su ftlalati migrirali sa donje strane metalnog poklopca tegle koji je presvučen finim mekanim slojem plastike koji je bogat ftalatima. Možda je med zagađen mikroplastikom koja sadrži ftalate prilikom proizvodnje, možda su staklene tegle oprane vodom koja sadrži mikroplastične čestice – napominje naša sagovornica.

Odgovore na ova pitanje će u ovoj naučno-istraživačkoj kući imati u narednom periodu kada završe opsežna ispitivanja na temu ftalata u medu.

Koji su ključni saveti za potrošače?

– Ključni savet za sve nas je da radimo na povećanju svesti o rizicima koje predstavlja mikroplastika po životnu sredinu i njenim potencijalnim posledicama po zdravlje ljudi. Svako od nas može i treba da doprinosi smanjenju ispuštanja mikroplastike u životnu sredinu kroz smanjenje upotrebe plastičnih kesa, flaša, ambalaže i drugih proizvoda od plastike, razdvajanjem otpada, reciklažu, ponovnu primenu plastičnih materijala – kaže naša sagovornica.

Mikroplastika

Mikroplastika su komadi plastike manji od 5 mm (vlakna odeće, perlice, plastične granule i polomljena plastika) koji u životnu sredinu dospevaju razgradnjom plastičnih predmeta usled prirodnih vremenskih procesa. Mikroplastika u ljudski organizam najčešće dospeva konzumiranjem hrane i inhalacijom ako su čestice prisutne u vazduhu.

Mikroplastične čestice ulaze u lanac ishrane i akumuliraju se kroz njega.

Ispitivanja koja su vršena širom sveta su pokazala su da:

1 kg morske soli sadrži 273 mikroplastične čestice;

1 l piva sadrži 109 mikroplastičnih čestica.

Mikroplastika se ugrađuje u tkiva živih organizama izazivajući razne poremećaje.

– Opasnost od mikroplastike koja se unese u organizam je određena zapravo, njihovom polimernom strukturom i dodatim aditivima kao i sposobnošću da se za njih vezuju i transportuju druge “opasne” materije – pesticidi, policiklični aromatični ugljovodonici – napominje Kartalović.

Šta su ftalati?

Ftalati su aditivi koji se dodaju plastici kako bi je omekšali i smanjili njenu lomljivost. Oni se ne vezuju za polimere već se postepeno ispuštaju iz proizvoda u okolinu u kojoj se nalaze, objašnjava Kartalović.

Prema našim propisima zabranjena je upotreba određenih ftalata u igračkama i predmetima namenjenim za negu dece u koncentracijama većim od 0,1% plastificiranih materijala.

S obzirom na štetno dejstvo ftalata na zdravlje ljudi i činjenica da se oni sve više nalaze u plastičnoj ambalaži za hranu, postoji opravdana potreba da se na ova jedinjenja postave jasno definisana ograničenja u ambalaži hrane, ali i u hrani, smatra naša sagovornica.

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama