Ko je nadležan da zbrinjava zmije i da li ih ove godine ima više?

Od kako je pre desetak dana osvanula vest da je u samom centru Kragujevca čoveka ujela zmija, mnogi su se zapitali odakle zmije na gradskim ulicama. Usledile su objave na društvenim mrežama koje ilustruju da zmija ovog leta ima i u drugim gradovima, čak je i sednica Parlamenta Federacije BiH bila otkazana jer se zmija pojavila u sali.

I dok stručnjaci upozoravaju da ukoliko građani sretnu zmiju treba da budu smireni i pozovu Zavod za zaštitu prirode Srbije, iz te institucije za Danas govore koliko ih često kontaktiraju zbog zbrinjavanja zmija i da li ih ove godine zaista ima više nego ranije.

– Pozivi za zbrinjavanje zmija i drugih vrsta gmizavaca su relativno retki u poređenju sa drugim grupama kičmenjaka kao što su ptice i sisari. Tokom 2024. godine bilo je 13 slučajeva zbrinjavanja, dok ih je od početka ove godine bilo sedam. Ukoliko dođe do kontakta sa zmijom, treba ostati smiren i što pre kontaktirati Zavod za zaštitu prirode Srbije koji će dalje preduzeti sve neophodne mere za zbrinjavanje jedinke. U slučaju da je zmija nađena na teritoriji grada Beograda, Zavod prosleđuje poziv Komunalnoj zoohigijeni Veterine Beograda dok u slučaju otrovnih vrsta, poziv biva prosleđen Institutu za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” – navode iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Na teritoriji Beograda, kako tvrde u ovoj instituciji koja se bavi zaštitom prirode, mogu da se sretnu pet vrsta zmija od kojih su sve bezopasne.

– U pitanju su Eskulapov/obični smuk (Zamenis longissimus), stepski smuk (Dolichophis caspius), smukulja (Coronella austriaca), belouška (Natrix natrix) i ribarica (Natrix tessellata). U Srbiji žive tri vrste otrovnica – poskok (Vipera ammodytes), šarka (Vipera berus) i šargan (Vipera ursinii), od kojih nijedna nije autohtona za područje grada Beograda te su susreti sa ovim vrstama veoma retki – dodaju uz Zavoda.

Prema njihovim podacima, već od 50 ili 60 km južno od Save i Dunava počinje da se javlja poskok kao otrovna vrsta. Poskok je ujedno i najzastupljenija otrovna vrsta u Srbiji. Šarki ima mnogo manje i one naseljavaju samo visoka planinska područja, dok bosanski šargan naseljava uglavnom staništa na Prokletijama i Šar planini. U gradu nema otrovnica, ali ima smukova. U Beogradu se najčešće mogu videti stepski smukovi, koji mogu dostići dužinu i do 200 cm, ali su potpuno bezopasni.

Kada je reč o brojnosti zmija, kažu, svake godine je manje-više ista situacija.

– Njihove populacije regulišu njihovi predatori – ptice i sisari. Iako su zmije mnogo češće u prirodnim staništima van gradova i naseljenih mesta, često se mogu naći i u izmenjenim antropogenim staništima poput naselja, gradskih parkova i sl. U zgrade uglavnom ulaze krajem jeseni, najviše u podrume i slične prostore gde im odgovaraju temperaturni uslovi za prezimljavanje – objašnjavaju iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Potvrđuju da globalno zagrevanje ima izrazito nepovoljan uticaj na sve vrste organizama, uključujući i zmije.

– Globalno zagrevanje zajedno sa drugim faktorima dovodi, između ostalog, i do degradacije staništa zmija, što potencijalno može dovesti do njihovog izmeštanja u potrazi za novim staništima i češćeg kontakta sa ljudima. Neke studije sugerišu da postoji direktna zavisnost između temperature vazduha i učestalosti zmijskih ujeda – ističu iz Zavoda.

Iako ih se mnogi ljudi plaše, zmije predstavljaju i neizostavnu kariku u lancima ishrane. Iz Zavoda podsećaju da su zmije veoma značajne za regulaciju brojnosti svog plena koji je uglavnom štetočina ili prenosilac bolesti (glodari- miševi i pacovi), dok sa druge strane predstavljaju glavni izvor hrane za mnoge vrste mesojeda, odnosno ptica i sisara. Njihovo prisustvo znači da je sredina zdrava.

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da se od zmijskog otrova otrovnica proizvode različiti lekovi i protivotrov. Sve zmije su u Srbiji zakonom zaštićene vrste.

U Kragujevcu bez stručne službe za uklanjanje zmija

Građani Kragujevca, ukoliko uoče zmiju u zgradi ili automobilu nemaju kome da se obrate za pomoć, jer, kako prenosi N1, u tom gradu ne postoji stručna služba niti osoba, koja se bavi bezbednim uklanjanjem zmija.

Iako je bilo prilike da Grad Kragujevac dobije stručnjaka za ovaj posao, niko iz lokalne samouprave se nije prijavio na kratak studijski program koji je prošle godine pokrenuo Prirodno matematički fakultet u Kragujevcu.

– Taj kratak studijski program se odnosi na praktično, bezbedno rukovanje i hvatanje tih životinja u urbanim ekosistemima. Ne odnosi se samo na zmije, tu su i sisari i ptice, i beskičmenjaci, kao što su paukovi, škorpije, ose, pčele, stršljani – sve ono što uglavnom građanima zadaju neke probleme u periodu godine kao što je ovaj. Imamo 15-ak prijavljenih sa teritorije cele Srbije, ali iz Kragujevca nemamo nikoga. Neophodno je da bar svaka opština ima po jednog prijavljenog, zaposlenog koji je prošao tu obuku zato što ovo nije akutni problem, ovo su hronični problemi. Ovo neće da prestane ove godine, neće da prestane sledeće godine, tako da je to neophodno. U određenom delu Srbije postoje ljudi koji su prošli jednu obuku pre desetak godina – navodi profesor sa Prirodno matematičkog fakulteta u Kragujevcu Rastko Ajtić, koji vodi ovaj kurs.

On savetuje da ljudi kad sretnu zmiju nikako ne treba da pokušaju da je hvataju.

– Šta god da vidite, da li se radi o zmiji, lisici, ptici – ne prilazite i nikako ne pristupajte hvatanju ili bilo kakvim drugim vratolomijama sa samom životinjom, jer može da dođe do ozleda, jer su to divlje životinje koje reaguju tako što će da vas ogrebe, ujede, znači ne postoji životinja koja ne reaguje kada vi njoj priđete. Dakle, možete da pogledate, napravite fotografiju, ali nemojte da dirate, bez obzira koliko bili sigurni u to da li je otvorna zmija ili nije, da li je ptica grabljivica ili nije…Postoje sajtovi na kojima može da se postavi pitanje uz fotografiju i dobije se odgovor da li je opasna ili nije i šta ljudi u tom slučaju da rade – poručuje on.

Po čemu se razlikuju otrovne i neotrovne zmije

Kako bismo mogli pravilno da se ponašamo ukoliko se nađemo u blizini zmije, potrebno je znati napraviti razliku između otrovnica i neotrovnica. Zavod za zaštitu prirode Srbije u jednom od ranijih saopštenja naveo je neke od karakteristika otrovnih zmija u odnosu na neotrovne a to su:

• izražena trouglasta glava,
• obla fizionomija,
• nemaju uočljiv vrat,
• kraće su i deblje,
• često tromije,
• poseduju romboidnu ili cik-cak šaru.

Neotrovne zmije prilikom ujeda ostavljaju trag od nekoliko nizova zuba, dok otrovne uvek ostavljaju trag od dve rupice.

– Ukoliko dođe do ujeda otrovnice, neophodno je odmah otići do lekara. Ukoliko nema u blizini bolnica važno je ne paničiti, istisnuti otrov rukama i piti dosta tečnosti. Smrtni ishodi su, u slučaju ujeda naših otrovnica, izuzetno retki. Ako dođe do ujeda zmije koja nije otrovna, neće biti nikakvih posledica, ali je najbolje odmah otići do najbliže zdravstvene ambulante da bi stručno medicinsko osoblje očistilo ranu, kako ne bi došlo do infekcije – naveli su ranije iz Zavoda.

Mera koje možemo primeniti kako bismo izegli susret sa zmijama:

– u prirodi krećemo utabanim stazama i štapom udaramo u zemlju kako bi najavili naš dolazak i zmija na vreme pobegla,

– dobro osmotrimo prostor oko sebe ukoliko boravimo na otvorenom,

– ukoliko želimo da imamo piknik u prirodi u hladu, proveriti mesto kako se ne bi desilo da se i zmije sklanjaju od sunca u tom hladu,

– nosimo dugačke pantalone i zatvorenu obuću,

– dok je jedini način da sprečimo zmije da se nađu u kućama i stanovima jeste da zatvaramo vrata i prozore kada nismo tu.

Izvor: Danas.rs