Klimatske promene učinile toplotni talas u nordijskim zemljama 10 puta verovatnijim

Zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem toplotni talas koji je u julu zahvatio Norvešku, Švedsku i Finsku bio je najmanje 10 puta verovatniji i za dva stepena topliji, navodi se u objavljenom naučnom izveštaju objavljenom, prenosi Beta.

Ekstremne vrućine pogodile su od sredine jula inače hladne nordijske zemlje, sa temperaturama iznad 30 stepeni u Finskoj tokom 22 uzastopna dana, što je najduži toplotni talas zabeležen u toj zemlji.

U norveškom delu Arktičkog kruga, tokom 13 dana jula bilo je iznad 30 stepeni. Švedska je imala 10 uzastopnih tropskih noći kada se temperature nisu spuštale ispod 20 stepeni.

U studiji organizacije World Weather Attribution upozorava se da toplotni talasi, izazvani klimatskim promenama, imaju posledice po zdravstveni sistem i da će slični događaji postati pet puta češći do 2100. godina ukoliko se brzo ne prestane s upotrebom fosilnih goriva.

– Čak se i uporedivo hladne skandinavske zemlje danas suočavaju sa opasnim toplotnim talasima sa zagrevanjem od 1,3 stepena. Ovaj događaj treba shvatiti kao podsetnik da nijedna zemlja nije bezbedna od klimatskih promena – rekla je autorka studije Friderike Oto.

Prema toj studiji, klimatske promene su toplotni talas sredinom jula u Norveškoj, Švedskoj i Finskoj učinio najmanje 10 puta verovatnijim nego što bi bio u svetu bez globalnog zagrevanja od 1,3 stepeni.

Naučnici su takođe zaključili da su temperature u tim zemljama tokom toplotnog talasa bile za dva stepena veće.

Sa globalnim zagrevanjem, ovakav dvonedeljni period visokih temperatura se očekuje na otprilike svakih 50 godina, a ako prosečna globalna temperatura poraste za 2,6 stepeni, što se očekuje u ovom veku, slični događaji će biti pet puta verovatniji i dodatnih 1,4 stepena topliji nego danas.

Dugi periodi vrućina u tri zemlje doveo je do pretrpanih i pregrejanih bolnica, požara, cvetanja toplotnih algi i većeg broja utapanja.

To je takođe izazvalo otežane uslove za rad, nesanicu i zdravstvene rizike, a istraživači upozoravaju da je taj “tihi ubica” možda uzrokovao stotine smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom.

Zbog velikih vrućina irvasi su potražili hlad u gradovima, a stočari su upozoravali da su životi njihovih životinja ugroženi.

Jedna od autorki studije Maja Valberg ukazala je da infrastruktura u tim zemljama nije napravljena da izdrži te ekstremne temperature i da je starije stanovništvo sve više podložno opasnim vrućinama.

– Videli smo izvestan napredak u adaptaciji i pripremljenosti, posebno od 2018. godine, kada smo doživeli naš poslednji veliki toplotni talas. Ali i dalje moramo da učinimo više kako bismo osigurali da su naša infrastruktura i sistemi prilagođeni hladnoći spremni i za visoke temperature – rekla je Valberg, navodi Beta.