Kako šljokice utiču na zagađenje životne sredine?

Šljokice su neizostavni deo novogodišnje proslave. Ipak, ono što mnogi ne znaju ili ne razmišljaju o tome je da odeća sa šljokicama predstavlja opasnost za životnu sredinu i to iz više razloga.

Šljokice često spadaju sa odeće i ostaju na različitim površinama, a nekada se skidaju tokom pranja.

Šljokice se uglavnom prave od plastike sa metalnim reflektujućim premazom. Jednom kada odu u kanalizaciju, ostaće u životnoj sredini vekovima, a eventualno se desi da se usitne na manje delove tokom vremena.

One su sintetičke i napravljene su od materijala koji gotovo sigurno sadrže toksične hemikalije, koje gde god da završe, vazduhu, vodi, tlu – potencijalno su opasne.

Mikroplastika je sveprisutan problem. Pošto je tako mala i lako se pomera, nemoguće ju je samo očistiti ili zadržati. Istraživači su ove godine otkrili da je mikroplastika čak pronađena u svežem snegu na Antarktiku.

Foto: pexels

Dobrotvorna organizacija Oxfam anketirala je 2.000 Britanki starosti od 18 do 55 godina 2019. godine, od kojih je 40 odsto reklo da bi kupilo komad odeće sa šljokicama za prazničnu sezonu. Samo četvrtina je bila sigurna da će je ponovo obući, a u proseku ispitanici su rekli da će obući odeću pet puta pre nego što je odbace.

Pet odsto je reklo da će svoju odeću baciti u kantu kada završe sa njom, što je navelo Oxfam da izračuna da će 1,7 miliona komada svečane odeće za 2019. završiti na deponiji.

Jednom kad se nađu na deponiji, plastične šljokice će tamo ostati godinama – ali studije su otkrile da tečni otpad koji se ispire sa deponija takođe sadrži mikroplastiku.

Viola Wohlgemuth, menadžerka za cirkularnu ekonomiju u ekološkoj organizaciji “Greenpeace” u Nemačkoj, kaže da se 40% proizvoda proizvedenih u industriji odeće nikada ne proda. Šalju se u druge zemlje ili bacaju.

Odeća ukrašena šljokicama je neizbežno među ovim pošiljkama. Viola Volgemut kaže da ih je videla na polovnim pijacama i na deponijama u Keniji i Tanzaniji.

– Ne postoji nikakva regulacija za izvoz tekstilnog otpada. Takav izvoz se maskira kao polovni tekstil i baca se u siromašne zemlje, gde završava na deponijama – kaže ona.

Prema Programu UN za životnu sredinu, oko 60% materijala napravljenog za odeću je plastika, kao što su poliester ili akril, a svaki put kada se odeća pere iz njih ispadaju sićušna plastična mikrovlakna. Ova vlakna pronalaze uvek put – kako u vodene tokove, a odatle u lanac ishrane.

Prema proceni Međunarodne unije za očuvanje prirode, sintetički tekstil je odgovoran za 35% mikrovlakana koje se ispuštaju u okeane. Predviđa se i da će se proizvodnja odeće skoro udvostručiti do 2030. godine, u poređenju sa nivoom iz 2015. godine, tako da će se problem verovatno samo pogoršavati.

Mnogi vole garderobu sa šljokicama, posebno u vreme praznika. Možda ne možemo da ukinemo korišćenje šljokica jer nam pričinjavaju radost, ali ne moramo svake godine novu sjajnu garderobu da kupujemo. Možemo da je ponovo obučemo sa novim detaljima, ili da je poklonimo.