Kako komunalni otpad pretvoriti u sirovinu za toplotnu ili električnu energiju

U Beogradu se održava Međunarodni sajam energetike i Međunarodni sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa Ecofair. U uslovima energetske krize u gotovo svim sektorima – proizvodnji i distribuciji gasa, nafte, uglja, električne energije, globalni poremećaji reflektuju se i na regionalni nivo. Ni problem otpada ne poznaje granice.

Na Beogradskom sajmu su se prvi put okupili predstavnici 50 komunalnih preduzeća iz regiona koja brinu o šest miliona stanovnika.

Zajedničko za sve gradove regiona je da još mnogo moraju da ulože i da rade kako bi rešili probleme zagađenja i zbrinjavanja otpada i povećanja stope reciklaže.

– Koliko naša svest o važnosti životne sredine raste rašće i svest o upravljanju otpadom. Ne možemo očekivati da hiljadu – dve ljudi u Beogradu očisti ono što mi svi bacimo – kaže predsednik Nacionalne asocijacije čistoća Srbije Goran Čabradi.

Svakog dana 1.300 tona beogradskog komunalnog otpada završi na deponiji u Vinči, a reciklira se svega 3%.

– U najskorije vreme se očekuje otvaranje spalionice ili energane za toplotnu i električnu energiju gde će taj otpad biti sirovina. Taj otpad će biti ili struja ili grejanje – smatra Zoran Živković iz JKP “Gradska čistoća” Beograd.

U Nišu se reciklira između 15 i 20 % komunalnog otpada.

– Posebno prikupljamo drveni otpad, zeleni otpad iz domaćinstava, stare gume, elektronski otpad… – objašnjav Ivan Mihajlović iz niškog JKP “Medijana”.

Otpad završava i u rekama koje ga nose iz jedne zemlje u drugu, iako su se u procesu pristupanja EU države regiona obavezale da primene evropske ekološke standarde.

– Smatram da će prvo treba da omogućimo građanima da na pravilan način mogu da odlože otpad i da ga recikliraju – kaže Slobodanka Čabarkapić iz podgoričke Gradske čistoće.

Hrvatska je najviše postigla u zbrinjavanju otpada, ali nije dostigla ciljeve na koje se kao članica EU, obavezala – da do 2020. reciklira 50% otpada.

– Recikliramo 32% otpada, organski otpad se mora odvajati posebno, papir posebno, staklo, plastika i metal posebno – navodi konsultant za upravljanje otpadom u Hrvatskoj Danko Hondurulja.

I Srbija je uskladila zakonodavstvo sa EU u oblasti zaštite životne sredine, ali i dalje ima hiljade divljih deponija. U uređenje sistema zbrinjavanja komunalnog otpada Srbija treba da uloži milijardu i trista miliona EUR.

Izvor: RTS