Kako da sprečite trovanje hranom?

Trovanje hranom nastaje konzumiranjem namirnica u kojima su prisutne bakterije.

Može nastati ukoliko hrana nije dobro termički obrađena, nije pravilno čuvana (nije zamrznuta ili ohlađena, ili ukoliko je stajala predugo na sobnoj temperaturi), zatim ako njome rukuje neko ko je bolestan ili nije oprao ruke, ili kad se jede nakon isteka roka.

Koja hrana najčešće izaziva trovanja i zbog čega?

Bilo koja vrsta hrane može izazvati trovanje. Posebno pogodna za razmnožavanje bakterija je hrana životinjskog porekla: meso, jaja, mleko, mlečni proizvodi, kao i riba i plodovi mora, ali i povrće i voće, ukoliko se ne operu dobro pre upotrebe.

Težina trovanja ne zavisi od vrste unete namirnice, već od broja unetih mikroorganizama odnosno količine toksina, zatim od sposobnosti mikroorganizma da izazove oboljenje, kao i od osetljivosti ugrožene osobe.

Koji su prvi simptomi trovanja?

Prvi simptomi trovanja se mogu javiti 30 minuta do 3 dana nakon unosa kontaminirane hrane.

Simptomi trovanja hranom su:

• mučnina,
• povraćanje,
• učestale stolice,
• bolovi i grčevi u stomaku,
• glavobolja,
• povišena telesna temperatura,
• loše opšte stanje – malaksalost i groznica.

Kako da sprečite trovanje hranom?

Pridržavajte se nekoliko jednostavnih saveta koji će vam pomoći da smanjite rizik od trovanja.

Najvažnija mera prevencije je pravilno pranje ruku i pribora za obradu namirnica, radnih površina na kojima se sprema hrana i održavanje čistoće posuđa.

Perite ruke – temeljno sapunom i vodom i osušite ih:

• pre rukovanja hranom,
• nakon rukovanja sirovom hranom – uključujući meso, ribu, jaja i povrće,
• nakon dodirivanja kante, odlaska u toalet, nakon kijanja i kašljanja ili dodirivanja životinja (uključujući i kućne ljubimce).

Obavezno operite radne ploče, noževe i pribor pre i posle pripreme hrane, naročito nakon što ih dodirnu sirovo meso, sirova jaja, riba i povrće.

Operite krpe za sudove

Redovno perite krpe za sudove i kuhinjske krpe i ostavite ih da se osuše pre nego što ih ponovo upotrebite. Prljave, vlažne krpe savršeno su mesto za širenje klica.

Koristite odvojene daske za sečenje

Za pripremu sirove hrane, poput mesa i ribe, koristite zasebnu dasku za seckanje. Time se izbegava kontaminacija gotove hrane štetnim bakterijama koje mogu biti prisutne u sirovoj hrani pre nego što je skuvana.

Voće i povrće pre upotrebe temeljno operite.

Hranu termički dobro obradite, na temperaturi iznad 60°C i upotrebite je u roku od najduže 2 sata nakon pripreme.

Ako ste skuvali hranu koju nećete odmah pojesti, ohladite je što je brže moguće (u roku od 90 minuta) i čuvajte je u frižideru ili zamrzivaču.

Ostatke iz frižidera iskoristite u roku od 2 dana i ne zagrevajte hranu više od jednom.

Sirovo meso držite odvojeno

• Posebno je važno držati sirovo meso dalje od gotovih namirnica, poput salate, voća i hleba.
• Sirovo meso uvek pokrijte i čuvajte na donjoj polici frižidera, tako da ne može dodirivati ili kapati po drugoj hrani.

Hranu zaštitite od kontakta sa insektima i glodarima.

Nemojte jesti hranu kojoj je istekao rok upotrebe, čak i ako vam izgleda i miriše kako treba.

Šta da radite ukoliko se otrujete hranom?

Trovanje hranom retko je ozbiljno i obično prođe u roku od nekoliko dana.

Najvažnije je da unosite dosta tečnosti, kako biste izbegli dehidraciju, a korisno je i uzimanje probiotika. To su korisne bakterije, koje regulišu crevnu floru, skraćuju trajanje bolesti i izlučivanje uzročnika putem stolice.

Laganija ishrana se savetuje nekoliko dana, odnosno do prestanka simptoma bolesti.

Kod težih trovanja hranom, kod kojih su simptomi jače izraženi obavezno se javite hitnoj službi.

Izvor: Gradski zavod za javno zdravlje/Publikacija “Najčešće vrste povreda i kako ih sprečiti”