Grčka najavila plan od 2,5 milijardi EUR za borbu protiv nestašica vode

Zbog mogućih nestašica vode u Atini i na mnogim ostrvima Grčka se priprema za “najgori mogući scenario”, rekao je premijer Kirijakos Micotakis predstavljajući desetogodišnji plan borbe protiv te krize što će koštati 2,5 milijarde EUR, prenosi Beta.

– Moramo biti spremni za najgori mogući scenario – izjavio je Micotakis povodom suše poslednjih godina posebno u Atini i okolnoj regiji Atike, gde živi 4,4 miliona stanovnika.

Suša preti i mnogim turističkim ostrvima, kao i Solunu, drugom najvećem gradu u zemlji.

– Može da padne sneg, može da padne kiša.., ali nada nije strategija – naveo je Micotakis, govoreći na proslavi stogodišnjice atinskog vodovodnog preduzeća Ejdapa (EYDAP), jedne od najvećih javnih vodovodnih kompanija u zemlji.

Dodao je da je u Atici moguć “ozbiljan problem sa vodosnabdevanjem” ako se ne preduzmu “neophodne i drastične” mere.

Ministar energetike i životne sredine Stavros Papastavru predstavio je plan vrednosti 2,5 milijardi EUR za obezbeđivanje više vode u narednih deset godina.

Među merama je glavni projekat povećanje rezervi vode za snabdevanje atinske mreže i izgradnja postrojenja za desalinizaciju.

Nestašica vode akutno pogađa turistička ostrva, posebno u arhipelagu Kiklada, gde su izgrađena postrojenja za desalinizaciju uz bušenje dubokih bunara kako bi se zadovoljile veće potrebe stanovništva i sve više turista tokom leta.

Ministar Papastavru je rekao da podaci u širem smislu pokazuju da će se, posle Kipra, Grčka suočiti sa “najtežim problemom zbog nestašice vode u Južnoj Evropi”.

Dodao je da bi više od polovine grčkog stanovništva moglo biti pogođeno nestašicama.

Papastavru je naveo da je Grčka na 19. mestu u svetu po riziku od nestašice vode, i dodao da su se rezerve vode od 2022. godine smanjile za približno 250 miliona kubnih metara godišnje.

Naveo je da taj trend prate padavine manje za 25% i godišnje povećanje isparavanja od 15%, dodavši da gubici u vodovodnim mrežama dostižu i do 50% širom zemlje.

– U Singapuru i Izraelu, svaka kap vode se koristi dva ili tri puta – rekao je Papastavru.

Tokom produženog toplotnog talasa leta 2024. godine, regionalno javno komunalno preduzeće pozvalo je stanovnike glavnog grada i okolnog regiona da pažljivo prate potrošnju vode.

Pozivi su potom emitovani svakodnevno u medijima i na društvenim mrežama.

Na turističkim ostrvima, neki, poput gradonačelnika Sifnosa, popularnog kikladskog ostrva, takođe kritikuju prekomernu potrošnju vode za bazene i navodnjavanje bašta.

Zime u Grčkoj, koja je navikla na letnje toplotne talase, poslednjih godina su blage i suve, što je znatno smanjilo rezerve vode, a 2024. je bilo najtoplije leto u istoriji merenja temperature.

Po Nacionalnoj opservatoriji u Atini, od 1960. do 2024. godine, prosečne letnje temperature u Grčkoj porasle su za 2,3 stepena Celzijusa.

Veštačko jezero Mornos, 200 kilometara zapadno od Atine, koje napaja reka Evinos, glavni je rezervoar vode u Atici. Prošle godine, količina vode u Mornosu je naglo opala, pre svega jer dve godine nije bilo snega na okolnim planinama.

Direktor sektora za istraživanja u Nacionalnoj opservatoriji Kostas Laguvardos je naveo da se površina tog jezera smanjila sa oko 14 na osam kvadratnih kilometara.

– Ako padavine i sneg budu nedovoljne u novembru i decembru, suočićemo se s teškom nestašicom vode u proleće – rekao je Laguvardos.

Nivo veštačkog jezera Mornos je toliko opao da se sada mogu videti zgrade nekadašnjeg sela Kalio, potopljenog 1979. godine kada je jezero napravljeno, navodi Beta.