Fizičar Slobodan Bubnjević povodom 40 godina od najveće nuklearne katastrofe: “Černobilj se ne može ponoviti, ali će rizika biti dok ima reaktora”

Navršava se 40 godina od nukelarne katastrofe u Černobilju, koja se smatra najvećom havarijom u istoriji primene nuklearne energije, a o posledicama se i danas govori. Slobodan Bubnjević, fizičar i naučni novinar kaže da se slobodno može reći da incident kakav se desio u noći između 25. i 26. aprila te 1986. godine u Černobilju danas ne može ponoviti, ali da to ne znači da su otklonjeni svi mogući rizici u nuklearnoj energiji.

Podsetimo, pre četiri decenije u četvrtom bloku nuklearne elektrane u Černobilju u Pripjatu, ukrajinskom delu tadašnjeg Sovjetskog saveza, došlo je do eksplozije tokom bezbednosnog testa koji je trebalo da simulira gubitak električnog napajanja. Zbog niza kritičnih grešaka u dizajnu reaktora tipa RBMK i operativnih propusta u samo nekoliko sekundi snažan porast snage doveo je do dve eksplozije koje su raznele krov reaktora. Jezgro reaktora je ostalo otvoreno, a grafitni moderator je počeo da gori, izbacujući radioaktivni materijal direktno u atmosferu.

Nekoliko je zaključaka koji se, kaže Bubnjević, mogu izvesti posle 40 godina od nesreće u Černobilju.

– Prvi, o kom se ljudi možda pitaju, je da danas zapravo nema neposredne pretnje za širi region od radijacije i nema razloga da bilo ko danas strahuje od posledica Černobilja na taj direktan način. Druga stvar, oni koji žive u neposrednom okruženju Černobilju imaju izvesnog razloga za brigu zato što zona 30 kilometara oko bivšeg reaktora broj 4 u Černobilju gde se nesreća dogodila je kontaminirana trajno. Ona je danas zabranjena za život i takva će verovatno ostati do god postoje ljudi. To je lokacija koja ne može da se do kraja očisti i da se ponovo koristi, što je slučaj i sa skoro svim drugim većim nuklearnim nesrećama – navodi Bubnjević za Danas. Treći zaključak je, kaže, da je Černobilj mnogo uticao na različite društvene i istorijske odnose i naše živote.

– Samom činjenicom da je to jedna od retkih nesreća koje su stvarno imale ogromne političke posledice čak je svojevremeno Mihail Gorbačov rekao da je Černobilj doprineo tome da se sruši Sovjetski Savez. Černobilj je promenio i odnos društva i prema nauci i prema radijaciji i prema nuklearnim pitanjima. Sa druge strane, strašno je uticao i na nuklearnu industriju, jer se ubrzani razvoj nuklearne tehnologije za civilnu primenu praktično zaustavio, a broj nuklearnih reaktora i danas je otprilike isti kao u vreme Černobilja – dodaje Bubnjević.

Prema njegovim rečima, bilo je nekoliko faza za oporavak a jedna od njih je i takozvana nuklearna renesansa kad je uočeno da reaktori mogu da budu dobro rešenje za problem klimatskih promena jer ne emituju CO2, ali svaki put kad god bi se, dodaje on, nuklearna industrija povratila desio bi se neki slučaj koji bi stvar vraćao u nazad i povećavao strah od Černobilja.

– Takav primer je Fukušima 2011. godine nakon koje smo se praktično opet vratili u epohu Černobilja. I danas mi gledamo kako se nuklearni reaktori nalaze u ratnom okruženju i stalno se otvara pitanje njihove bezbednosti, tako da u tom smislu je Černobilj ostavio zaista ogroman uticaj i može da se kaže da je uticao i na sam razvoj nuklearne tehnike. Na primer, tip reaktora koji se koristio u Černobilju, ta vrsta moderatora sa grafitom, danas je izbačena iz upotrebe. Mnogo toga je izmenjeno u samom dizajnu i tehnologiji fizike reaktora, u procedurama, povećana je transparentnost, komunikacija. Zato se može slobodno reći da incident kakav se desio u Černobilju, taj miks pogrešnih odluka, krivice i pojedinaca i sistema, ali i lošeg dizajna reaktora, danas ne može da se dogodi u nuklearnoj industriji. Gotovo sa sigurnošću se može reći da ponavljanje Černobilja nije moguće, ali s druge strane to ne znači da su otklonjeni svi mogući rizici od nuklearne energije. Dok postoje nuklearni reaktori neka vrsta rizika će uvek postojati, jer je ipak reč o vrlo opasnom fenomenu koji se eksploatiše u dobre namere – objašnjava fizičar.

Diskusije oko broja žrtava

Bubnjević ukazuje da se o broju žrtava Černobilja i danas vode velike diskusije između Ukrajine i Rusije, gde je iznošenje bilo kog podatka politička izjava.

– Vrlo je delikatno ustanoviti šta se tačno misli pod žrtvama. Ono što je jasno je da je reč o nekoliko desetina ljudi koji su stradali iste te noći zbog same eksplozije i neposrednog izlaganja i trovanja radijacijom. Oni koji su narednih dana bili izloženi radijaciji i u Pripjatu, ali i u samoj elektrani, kao i “likvidatori” koji su radili na saniranju nesreće tu možemo govoriti o stotinama ljudi, koji bilo da su pretrpeli fatalne posledice ili kasnije zdravstveno stradali. Obično se barata podatkom od nekoliko hiljada ljudi koji su umrli kao neposredna posledica tog trovanja. Često se govori o brojci od 4.000 po UN, ali imate i podatke koji se odnose i na sve one koji su bili izloženi radioaktivnom oblaku koji je izašao iz elektrane. Tu se ipak ne može govoriti o radijacionom trovanju, ali izloženost radijaciji je narušila zdravlje velikog broja ljudi i izazvala povećanje incidence raka u većem području, tu se čak govori o stotinama hiljada ljudi koji su pretrpeli štetu. Vrlo je delikatno izabrati neki od tih brojeva kao direktnu posledicu, ali je jasno da je veliki broj ljudi trpeo posledice. Da nije bilo sanacije i likvidacije reaktora broj žrtava bi bio dramatično veći – navodi Slobodan Bubnjević.

Srbiji nedostaju kadrovi za nuklearnu energiju

Dominantna istraživanja o Černobilju vezuju se za analize koje daje Međunarodna agencija za atomsku energiju, koja takođe radi i na teritoriji Srbije, ali kako kaže Bubnjević, naša zemlja vrlo malo danas može da doprinese tome.

– Upravo je zbog Černobilja 1989. godine uveden Moratorijum na izgradnju nuklearnih objekata koji je bio jedan vrlo restriktivni zakon i trajao je do pre dve godine. On je doprineo tome da mi jednu vrlo zavidnu ekspertizu, koja je bivša Jugoslavija imala o nulearnoj energiji, u potpunosti izgubimo a tadašnji reaktorski inženjeri, ljudi iz oblasti nuklearnih tehnologija, masovno napuste Jugoslaviju, jer nije bilo više posla za njih. Ukinute su katedre za nuklearnu tehniku i mi danas nemamo reaktorskih inženjera, imamo vrlo malo stručnog kadra. Ma kako vlasti možda pokušavale da to i prikriju i predstave na neki drugi način, u toj oblasti smo vrlo needukovani, na svakom nivou i naš doprinos u pogledu nuklearne energije je trenutno vrlo mali iako volimo da sebe predstavljamo važnim. Ako Srbija i misli da se okreće ka nuklearnim tehnologijama upravo zbog Černobilja, zbog moratorijuma mora mnogo više da investira u edukaciju i obrazovanje novih kadrova u toj oblasti – zaključuje Slobodan Bubnjević.

Merenja kontaminacije u Srbiji

Dani koji su usledili nakon incidenta u Černobilju doneli su neizvesnost i prostorima bivše Jugoslavije, uključujući i Srbiju. Kako su mediji pisali, radioaktivni oblak, iz elektrane u određenoj meri, dospeo je i do ovih prostora, najviše putem kiše koja je spustila čestice na zemlju. U Jugoslaviji su odmah pokrenuta pojačana merenja radioaktivnosti. Stručne službe pratile su vazduh, padavine, zemljište i poljoprivredne proizvode. Instituti za javno zdravlje i meteorološke službe radili su neprekidno, u pokušaju da sačuvaju jasnu sliku o situaciji koja je bila sve samo ne stabilna.

Uporedo sa merenjima, usledile su i mere zaštite stanovništva. Građanima je preporučeno izbegavanje konzumiranja svežeg mleka i lisnatog povrća, kao i pojačana higijena hrane. Posebno su oprez bile dobile osetljive grupe – deca i trudnice. Iako su izmerene vrednosti u većini slučajeva bile ispod nivoa koji bi zahtevao vanredne zdravstvene mere, psihološki efekat bio je snažan. Strah od nevidljivog, od onoga što se ne može osetiti ni videti, postao je deo svakodnevice.

“Černobilj: Unutar katastrofe” na Nacionalnoj geografiji

Povodom 40. godišnjice černobiljske havarije na kanalu Nacionalna geografija prikazuje se dokumentarna serija pod nazivom “Černobilj: Unutar kadastrofe”, koja po prvi put donosi celovitu priču o katastrofi sve do današnjeg rata u Ukrajini, u kojem je nuklearna zona isključenja postala ratna zona.

Nemci o Černobilju i nuklearnoj energiji

Na 40. godišnjicu nuklearne katastrofe u Černobilju svaki peti Nemac strahuje od slične havarije, ogromna većina zna za tu do tada nezapamćenu nesreću, ali se istovremeno većina protivi napuštanju atomske energije, pokazuje istraživanje agencije Jugav. Ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da 93 odsto građana zna za havariju nuklearne elektrane u Černobilju, dok je čak 48 odsto ispitanih reklo da može i tačno da objasni šta se tada dogodilo. Istovremeno, černobiljska katastrofa nije promenila stav većine Nemaca prema nuklearnoj energiji pa se 53 odsto protivi konačnom odricanju od tog izvora energije, a za potpuni raskid sa atomskom energijom je 40 odsto.

Izvor: Danas.rs