EU daleko od zacrtanih ciljeva smanjenja komunalnog otpada, Zapadni Balkan još dalje

Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju Evropske unije predviđa da se prepolovi količina nerecikliranog komunalnog otpada do 2030. godine.

Prema izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), za dostizanje tog cilja neophodno je i smanjenje proizvodnje otpada, i znatno povećanje recikliranja, moguće i iznad zacrtanog obaveznog cilja od 60%. Izveštaj EEA sagledava i stanje u oblasti upravljanja otpadom u zemljama Zapadnog Balkana.

Izveštaj pod nazivom “Dostizanje ciljeva u upravljanju komunalnim otpadom za 2030 – zašto recikliranje nije dovoljno” analizira poslednje trendove u upravljanju komunalnim otpadom u EU u pogledu dostizanja dva glavna cilja: obaveza članica EU da recikliraju najmanje 60% komunalnog otpada do 2030, kao i cilja EU da se do 2030. prepolovi količina preostalog komunalnog otpada koji se odlaže na deponije ili spaljuje.

Količina preostalog komunalnog otpada ostala je relativno stabilna u EU tokom proteklih pet godina, oko 113 miliona tona, jer su količine recikliranog i proizvedenog otpada rasle približno istim tempom. Tokom 2020, oko 48% komunalnog otpada je reciklirano u EU.

Ukoliko se bude stvaralo više komunalnog otpada, EU će morati da reciklira oko 72 odsto otpada kako bi dostigla cilj da se prepolovi količina preostalog (nerecikliranog) otpada do 2030. godine. Kao alternativa tome, taj cilj bi se mogao dostići smanjenjem proizvodnje otpada za trećinu i dostizanjem stope recikliranja od 60% u svim zemljama članicama EU, prema analizi EEA.

Za dostizanje stope recikliranja od 72% neophodno je značajno poboljšanje sistema prikupljanja otpada i infrastrukture za reciklažu, kao i veće rasprostranjenje proizvoda široke potrošnje koji se lako recikliraju, tvrdi se u izveštaju. Međutim, sprečavanje nastajanja otpada na prvom mestu bi dovelo da najvećih benefita za životnu sredinu. To bi iziskivalo, na primer, produžavanje životnog veka robe široke potrošnje i obezbeđivanje jače podrške korišćenju polovnih proizvoda.

Zemlje Zapadnog Balkana muče se da poboljšaju upravljanje otpadom

U izveštaju EEA “Upravljanje komunalnim otpadom u zemljama Zapadnog Balkana” upozorava se na povećanje količine komunalnog otpada i neodgovarajuće upravljanje otpadom u tom regionu.

Velika većina komunalnog otpada na Zapadnom Balkanu i dalje završava na deponijama te postoji hitna potreba za investiranjem u sisteme za separatno prikupljanje otpada i infrastrukturu za reciklažu, navodi se u izveštaju EEA.

Propisi u vezi sa otpadom na Zapadnom Balkanu, kao i ciljevi, sve više slede direktive EU, ali podaci o stvaranju otpada i upravljanju otpadom ostaju uglavnom nedovoljni. Postoje mnoge inicijative da se podaci poboljšaju, ali ilegalne, nestandardne i neformalne aktivnosti ometaju valjano uspostavljanje i funkcionisanje legalne infratrukture i njeno poboljšavanje, upozorava se u izveštaju EEA.

Kako se dodaje, šeme produžene odgovornosti proizvođača mogle bi pomoći poboljšanju u upravljanju otpadom u tom regionu, ako bi se dobro osmislile i primenile.