Eksploatacija litijuma u Nemačkoj bila bi najčistija, a u Jadru najprljavija

Eksploatacija litijuma u Nemačkoj iz podzemnih voda bila bi najčistiji vid ekspoatacije tog metala, a eksploatacija rude u dolini Jadra kod Loznice, najprljaviji, tvrdi Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, prenosi Beta.

Ona kaže da Nemačka ima rudnike u kojima ima litijuma i 16 miliona tona ekvivalenta litijum-karbonata u podzemnim vodama u dolini reke Rajne, na dubini većoj od četiri kilometra i da je to još u istražnoj fazi.

– U nemačkim postojećim rudnicima za neke druge minerale, na granici sa Češkom, ispostavilo se da ima i litijuma, ali to je već devastirana zona i ako bi Nemci odlučili da tu vade litijum, ne bi bilo veće štete po životnu sredinu – rekla je Đorđević.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je nedavno da se zalaže za iskopavanje litijuma u Srbiji jer je “važan za Evropu, a jedino značajno nalazište litijuma na evropskom kontintetu se nalazi u Srbiji”.

Na konstataciju novinara da i Nemačka ima rezerve litijuma, ali ga ne kopa, Brnabić je rekla da je potpuno uverena da bi ga kopale i neke zemlje EU, ako bi završile istraživanja i našle projekat koji je “makar sličan projektu u Srbiji”.

Đorđević je istakla da bi eksploatacija litijuma iz podzemnih voda bila najčistiji vid eksploatacije litijuma do sada, osim ako bi se poredio sa izvlačenjem tog rastvorivog metala iz morske vode u kojoj je koncentracija niska i zahtevalo bi dosta napora.

– Ništa ne bi ostajalo na površini, nikakve hiljade tona koncentrovanih kiselina, sumporne i hlorovodične koje su potrebne za eksploataciju litijuma iz rude. Nema jalovišta, a prerada tog litijuma bi bila laboratorijska, bez postrojenja, fabrike koja je neophodna za eksploataciju litijuma iz rude – rekla je Đorđević.

Dodala je da ne zna zašto Nemačka ne počinje sa eksploatacijom tog minerala i da je moguće da ga čuva za vreme kada mu skoči cena.

Eksploatacija litijuma u području Jadra bila bi, kako je rekla, “najgora moguća, jedinstvena u svetu”.

– Nigde u svetu ne postoji rudnik u naselju i na plodnoj zemlji punoj vode. Nije problem samo rudnik, već i postrojenje ili fabrika za preradu koja bi generisala ogromne količine otpadnih voda i otpada koji je opasan – rekla je Đorđević.

Dodala je da bi taj rudarski otpad sadržao “enormne količine bora” koji u malim količinama poželjan za biljni svet, a koristi se i u farmaceutskoj i poljoprivrednoj industriji, ali je u velikim količinama toksičan, što se i pokazalo u Jadru gde iz bušotina cure toksične vode, opterećene borom, te biljni pokrivač ne može da se razvije, prenosi Beta.