EEA: Evropa treba da pojača napore da spase svoju prirodu

Evropa, koja je dobar đak u borbi protiv klimatskih promena, treba da učini više da spase svoju prirodu i poveća svoju otpornost na efekte globalnog zagrevanja, navodi se u izveštaju o stanju životne sredine u Evropi, koji je danas predstavila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), prenosi Beta i AFP.

– Značajan napredak je postignut u smanjenju emisije gasova staklene bašte i zagađenja vazduha, ali opšte stanje životne sredine u Evropi nije dobro – navela je EEA.

To ažuriranje o klimi dolazi u vreme kada su evropske države odobrile minimalni kompromis o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2035. godine.

Evropske zemlje nisu uspele da se dogovore o ambicioznom predlogu Evropske komisije da se emisije smanje za 90% do 2040. godine u poređenju sa 1990. godinom.

Unutar Evropske unije, emisije gasova staklene bašte su pale za 37% od 1990. godine, zahvaljujući smanjenju upotrebe fosilnih goriva i udvostručavanju udela obnovljive energije od 2005. godine, ističe EEA.

Ali zemlje EU treba da pojačaju “sprovođenje dugoročnih politika i mera koje promovišu održivost, a koje su već dogovorene u okviru Zelenog plana” usvojenog tokom poslednjeg mandata Evropske komisije, navodi EEA.

Dodaje se da “priroda i dalje trpi degradaciju, prekomernu eksploataciju i gubitak biodiverziteta”.

EEA, koja je prikupila podatke iz 38 zemalja širom starog kontinenta, navodi da je voda sve oskudniji resurs, a zemljište se prekomerno eksploatiše.

Oko 81% zaštićenih staništa je u lošem ili osrednjem stanju, 60% do 70% zemljišta je degradirano, a 62% vodenih površina nije u dobrom ekološkom stanju.

Klimatske promene pogoršavaju oskudicu vodenih resursa, ali je moguće uštedeti do 40% vode boljim upravljanjem, naporima u poljoprivredi i reciklaži, tehnološkim inovacijama i podizanjem javne svesti, navodi agencija.

Iako su vidljivi u prirodi i direktno utiču na ljude, uticaji klimatskih promena takođe predstavljaju sve veći izazov, naglašava se. Mnogi od ovih efekata su indirektni, posebno kroz oštećenja infrastrukture i ekosistema ili povećanje cena.

Zgrade uglavnom nisu projektovane da se nose sa vrućinom, a 19% Evropljana nije u stanju da održi udobnu temperaturu u svojim domovima.

Međutim, učestalost ekstremnih toplotnih talasa se povećava. Samo 21 od 38 zemalja članica ima akcione planove za zdravlje u slučaju toplotnih talasa, prema podacima EEA.

Generalno gledano, ekstremni klimatski i vremenski događaji (toplotni talasi, poplave, klizišta, šumski požari) prouzrokovali su više od 240.000 smrtnih slučajeva između 1980. i 2023. godine u EU.

Troškovi ovih događaja nastavljaju da rastu. Prosečni godišnji ekonomski gubici bili su 2,5 puta veći između 2020. i 2023. nego između 2010. i 2019. godine.

Na primer, 2023. godine, troškovi poplava u Sloveniji iznosili su 16% Bruto društvenog proizvoda (BDP) te zemlje.

EEA zbog toga poziva evropsku zajednicu da transformiše svoja društva i ekonomiju.

– Opstanak čovečanstva zavisi od visokokvalitetne prirode, posebno u smislu prilagođavanja klimatskim promenama – rekla je novinarima službenica EEA zadužena za održive i pravedne tranzicije Katrin Gancleben (Catherine Ganzleben).

– Održivost nije izbor. Pitanje je kada je sprovesti: kratkoročno, počevši od sada, ili ćemo je odložiti, u kom slučaju će biti teže, a troškovi neaktivnosti će biti veći – dodala je ona.

Sprečavanje zagađenja smanjuje broj smrtnih slučajeva i bolesti i njihove posledice.

Što se tiče zagađenja vazduha, broj smrtnih slučajeva povezanih sa izlaganjem finim česticama je naglo opao, smanjivši se za 45% između 2005. i 2022. godine, prenosi Beta i AFP.