Države planiraju da povećaju proizvodnju fosilnih goriva, suprotno klimatskim obećanjima
Uprkos čestim i razornim toplotnim talasima, sušama, poplavama i požarima, zemlje koje su najveći proizvođači fosilnih goriva na putu su da proizvedu više nego duplo veću količinu uglja, nafte i gasa 2030. nego što bi bilo neophodno da se ograniči globalno zagrevanje u skladu s Pariskim sporazumom, pokazuje danas objavljena studija koju su podržavale Ujedinjene nacije, prenosi Beta.
Proizvodnja uglja bi trebalo drastično da se smanji da bi se zaustavile klimatske promene, ali planovi i projekcije država pokazuju da će se globalna proizvodnja uglja povećati do 2030, a globalna proizvodnja nafte i gasa najmanje do 2050, navodi se u Izveštaju o raskoraku u proizvodnji.
To je u suprotnosti sa obavezama država iz klimatskog sporazuma, čiji je cilj da zadrži rast globalne temperature ispod 1,5 stepeni Celzijusa.
Izveštaj ispituje nepodudaranje klimatskih ciljeva i planova za ekstrakciju fosilnih goriva, jaz koji je ostao uglavnom nepromenjen otkad je prvi put utvrđen 2019.
– Planovi država da povećaju proizvodnju fosilnih goriva ugrožavaju energetsku tranziciju koja je potrebna za postizanje nultih emisija, stvarajući ekonomske rizike i dovodeći u pitanje budućnost čovečanstva – izjavila je izvršna direktorka programa UN za životnu sredinu (UNEP) Inger Andersen.
Ona je istakla da zemlje moraju da budu ujedinjene u “upravljanom i pravednom postepenom izbacivanju uglja, nafte i gasa”.
Izveštaj su napravili Institut za životnu sredinu u Stokholmu, institut Klajmet analitiks (Climate Analytics), tink-tenk E3G, Međunarodni institut za održivi razvoj i UNEP.
Autori ocenjuju da zemlje treba da gotovo potpuno prekinu proizvodnju i upotrebu uglja do 2040. i da smanje proizvodnju i upotrebu nafte i gasa za najmanje tri četvrtine do 2050. u odnosu na nivo 2020.
Analiza međutim pokazuje da države planiraju da proizvedu oko 110% više fosilnih goriva 2030. nego što je potrebno da se rast temperature ograniči na 1,5 stepeni, i 69% više nego što bi bilo neophodno za ograničavanje zagrevanja na dva stepena. Ta odstupanja se još više povećavaju u periodu do 2050.
Studijom je obuhvaćeno 20 velikih proizvođača fosilnih goriva: Australija, Brazil, Kanada, Kina, Kolumbija, Nemačka, Indija, Indonezija, Kazahstan, Kuvajt, Meksiko, Nigerija, Norveška, Katar, Rusija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Ujedinjeni Arapski Emirati, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD.
Te zemlje čine 82% proizvodnje i 73% potrošnje fosilnih goriva u svetu.
Iako je većina njih pokrenula inicijative za smanjivanje emisija, nijedna se nije obavezala na smanjivanje proizvodnje uglja, nafte i gasa dovoljno da se ograniči zagrevanje na 1,5 stepeni, navodi Beta.