Da li se sećate Agencije za reciklažu? – Profesionalna i nezavisna institucija za upravljanje otpadom potrebna i danas

Da li se sećate da je postojala Agencija za reciklažu? Osnovana je 1996. godine. Preživela je i političke promene početkom 21. veka. Međutim, ukinuta je 2009. godine usvajanjem Zakona o upravljanju otpadom.

Šta je radila ta institucija? Kako se razvijala? Zašto je ukinuta? Šta je sve moglo biti urađeno da je Agencija za reciklažu nastavila da radi? Da li je danas potrebna slična institucija?

O ovim pitanjima razgovarali smo sa nekadašnjom direktorkom Agencije za reciklažu Gordanom Perović koja je na čelo Agencije došla na početku 2001. godine.

– Kada sam prihvatila da dođem na mesto direktora Agencije za reciklažu, znala sam da me čeka ogroman posao i da ne mogu očekivati previše, jer su to bile godine posle sankcija, bombardovanja, vrlo malih budžetskih sredstava i vrlo malo prostora i mogućnosti za konkretne aktivnosti kako u kadrovskim tako i u materijalnim-investicionim obezbeđivanjima uslova. Zatekla sam tri kancelarije i šest divnih obrazovanih žena koje su bile entuzijasti i vrlo vredno radile onoliko koliko su im uslovi dozvoljavali – kaže na početku razgovora za Srda portal Gordana Perović.

Gordana Perović

Kako kaže naša sagovornica, pre svega su se trudili da upoznaju i edukuju privredu o obavezama koje je zakon propisivao, a to je ispitivanje otpada u smislu njegove karakterizacije i kategorizacije odnosno da li je opasan, neopasan ili inertan, ali pošto nije postojao sistem to i nije bio lak posao, jer je postojala samo jedna laboratorija za ispitivanje otpada u Srbiji a to je Gradski zavod za zaštitu zdravlja Grada Beograda.

– Privreda na kolenima, nema sredstava ni za plate, da se preživi, a vi im pričate o izdvajanju sredstava za ispitivanje otpada. A i kada ih mali broj i ispita, šta sa njim? Nije bilo izgrađenih kapaciteta za odlaganje ili preradu, izuzetno teško vreme i za Agenciju i za privredu i za stanovništvo. Ali ima i onog lepog u svemu tome, a to je da je Agencija opstala i da je moglo da se krene u izgradnju sistema, pa skoro od nule, a što će zahtevati pre svega vreme, strpljenje, znanje i entuzijazam jer se ništa ne može izgraditi preko noći.

Kako navodi Perović, tada nije postojao registar firmi koji se bave upravljanjem otpadom, ali može da kaže da je postojalo oko 30 firmi koje su se bavile sekundarnim sirovinama.

– U tom početnom period “najviše” se vršilo sakupljanje i prerada, koja je bila na niskom tehnološkom nivou, papira, akumulatora, metala, tanke folije, tonera i nakon 2 godine i PET ambalaže, kao sasvim nova sekundarna sirovina koja je potpuno potisnula staklo, i rabljena motorna ulja.

Počeci uspostavljanja sistema

Foto: Unsplash/Sigmund

Gordana Perović kaže da su uspeli da postave prepoznatljive temelje reciklaže i nažalost samo delimično prikupljanje otpada, koje lebdi negde u vazduhu i posle 14 godina od gašenja Agencije.

– Formirali smo stručan tim od 18 inženjera. Radili smo edukacije na svim nivoima – od kolega, novinara, opština, privrede, do škola. Održavali smo radionice i okrugle stolove i uspostavili sajam komunalne opreme u Leskovcu koji je prerastao u veliki sajam o životnoj sredini u Beogradu. Imali smo 2006. godine dvodnevnu radionicu u hotelu Metropol sa 16 eksperata iz Italije, Nemačke, Španije i drugih zemalja na temu “ Uvođenje depozitnog sistema za ambalažni otpad” – navodi Perović i dodaje:

– Napravili smo informacioni sistem i berzu sekundarnih sirovina. Uspostavljena je obaveze za izdavanjem rešenja o karakterizaciji i kategorizaciji otpada, što je u tom momentu predstavljalo legalnost u radu operatera tj. “dozvolu”, koja je tek kasnije uspostavljena 2009. godine kada je ugašena Agencija za reciklažu. Započeli smo poslove oko primarne separacije otpada.

Prema rečima naše sagovornice, Agencija je pregovarala i obezbeđivala uslova za izgradnju kapaciteta za preradu sekundarnih sirovina, pomagala pri formiranju još tri laboratorije za ispitivanje otpada, sarađivala sa relevantnim fakultetima u izradi projekata koji su se kasnije implementirali na terenu, sarađivala sa ministarstvima Austrije, Slovenije, Poljske i Italije, sakupljala znanja i pomoć oko buduće nedostajuće zakonske regulative.

Ukidanje Agencija za reciklažu

U maju 2009. stupanjem na snagu Zakona o upravljanju otpadom, prestala je zvanično da radi Agencija za reciklažu.

– Nažalost Vlada je smatrala da je od 186 Agencija, baš ova za reciklažu nepotrebna, tj. višak i da je treba ugasiti. Agencija se gasi baš onda kada je sistem upravljanja otpadom bio prilično uspostavljen, postao potpuno prepoznatljiv, operateri poštovali zakonsku regulativu, građani, obrazovanje i privreda imali adresu na koju su dolazili za stručnu pomoć. To je bio momenat kada je morala da zaživi primarna separacije u velikom procentu, koja bi obezbeđivala sirovinu za podignute a i za nove nedostajuće kapacitete, kada su napravljene odlične osnove za uvođenje depozitnog sistema i kada su mladi inženjeri zaposleni u Agenciji postali ozbiljni stručnjaci na koje sam i danas baš ponosna – napominje Gordana Perović.

Ko je preuzeo poslove Agencije za reciklažu?

Foto: pexels

– Niko na republičkom nivou. Nije preuzet ni informacioni sistem ni berza sekundarnih sirovina, a da ne pričam o projektima, edukativnim materijalima, literaturom koju smo donosili iz Evrope i Japana. Preuzete su samo mašine – računari, video bimovi, skeneri, kopiraparati, i bela tehnika, od strane Ministarstva zaštite životne sredine i nešto od Agencije za zaštitu životne sredine. U upražnjeni profesionalni prostor „ušetale“ su razne interesne grupe koje su preuzimale parčiće delatnosti Agencije, unele košmar u ovu oblast i zato smo relativno malo napredovali za ovih 13-14 godina – kaže Perović.

Naša sagovornica je nastavila da radi u ministarstvu koje se bavi poslovima životne sredine na temama otpada, sve do 2018. godine kada je otišla u penziju.

Poteškoće za tih deset godina u radu ministarstva vidi u promeni ministra i kabineta 4 puta, odnosno kako kaže “tek što uđu u problematiku budu promenjeni”. Navodi i zamrzavanje plata u državnom sektoru, odlasku onih koji su mogli da odu, uglavnom najstručniji kadar.

– Danas pratim dešavanja i pokušavam da prenosim svoje znanje onima koji to traže od mene – kaže Perović koja i danas radi kao konsultantkinja za upravljanje otpadom preko svoje firme GP’s EKO Beograd.

Za sistem upravljanja otpadom potrebna institucija

Pre 15ak godina tema javnosti je postavljanje kontejnera za odvajanje ambalažnog otpada za reciklažu, danas pričamo i pišemo o istom.

– Tada smo bili na dobrom putu da to implementiramo na terenu, međutim u jeku priprema, iznalaženja sredstava, projektovanja potreba po opštinama i regionima, Agencija za reciklažu je ugašena, niko nije preuzeo te poslove sa nivoa republike, a otvoren, prazan prostor je osvajao kako je ko stigao – kaže Perović i dodaje:

– Imamo situaciju, da su u tom periodu “vakuma” projektovane i nažalost izgrađene skupe linije za separaciju primarno izdvojene sekundarne sirovine, sa ogromnim kapacitetima, očekujuči viši procenat primarnog izdvajanja, koje danas, a i u skoroj budućnosti nemaju sirovinu da je nahrane sa barem 30%.

Na pitanje zašto ne može u Srbiji da se uspostavi održiv sistem upravljanja otpadom i da se napravi kontinuitet, naša sagovornica kaže da ne postoji centralizovana, stručna institucija koja će voditi sistem na celoj teritoriji Srbije.

– Svako danas vodi svoju politiku i oko broja, veličine, boje kontejnera za odvajanje otpada za reciklažu, bez mnogo predznanja, počevši od privatnih domaćih i stranih firmi, donatora-stranih institucija do lokalnih samouprava, gde su vrlo različiti interesi u pitanju. Jedna bara a mnogo krokodila – ističe Perović.

Kako napominje, sistem ne može da uspostavi i kontroliše ni nadležno Ministarstvo, jer je ono administrativno-upravni organ, ni PKS jer nema kadrovske uslove, ni Agencija za zaštitu životne sredine jer pokriva kompletnu životnu sredinu a i ovi poslovi joj nisu u opisu delatnosti.

– Trebalo bi da postoji zasebana državna institucija. Ta institucija treba da vodi računa i o interesima operatera postojećih i novih kapaciteta za visoko tehnološku preradu sekundarnih sirovina, do kvalitetnih finalnih proizvoda, naročito onih sekundarnih sirovina dobijenih iz neobnovljivih prirodnih resursa. Sada imamo haos na tržištu, jedni izvoze a drugi uvoze iste sekundarne sirovine.

Gordana Perović kaže da je važno da to bude stručna institucija kao što je recimo Institut za šumarstvo, Institut za zemljište, koji nisu deo Ministarstva poljoprivrede i šumarstva. Da li će se zvati Agencija, Institut ili nešto treće nije važno.

Ostaje nam ipak pitanje, da je Agencija za reciklažu nastavila da radi i da dalje razvija sistem upravljanja otpadom, da li bismo se danas suočavali sa ovolikim problemima?