Cirkularna ekonomija EU: Neophodan brži napredak da se ispune ciljevi

EU mora da nastavi svoje napore ka smanjenju potrošnje sirovina i stvaranja otpada kako bi njena ekonomija postala cirkularnija, prema revidiranom „Okviru za monitoring cirkularne ekonomije“ Evropske komisije objavljenom 15. maja.

Revidirani okvir pomaže da se bolje prati napredak u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji u EU i u njemu se razmatra kako to može doprineti klimatskoj neutralnosti i globalnoj održivosti.

– Eksponencijalni rast korišćenja resursa koren je trostruke planetarne krize: klimatskih promena, gubitka biodiverziteta i zagađenja. Većina materijala, zajedno sa u njih ugrađenom energijom i drugim resursima korišćenim u njihovoj proizvodnji, prebrzo se odbacuju u našu atmosferu, vode i na kopno. Revidirani okvir za monitoring ukazuje na potrebu da se ubrza tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji, koja se širi u pogledu investicija, dodate vrednosti, radnih mesta i inovacija u EU. Cirkularnost čini naš model rasta održivijim, konkurentnijim i otpornijim na sadašnje i buduće izazove u pogledu snabdevanja energijom i bezbednosti – rekao je evropski komesar za zaštitu životne sredine Virginijus Sinkevičijus.

Revidirani okvir za monitoring cirkularne ekonomije uključuje nove indikatore, poput „otiska“ (footprint) sirovina i produktivnosti resursa. Ovi pokazatelji prate materijalnu efikasnost sistema proizvodnje i potrošnje u EU. Takođe uključuje nove indikatore za merenje napretka prema ciljevima prevencije stvaranja otpada. Svi oni su ključni gradivni elementi jedne cirkularne ekonomije nultog zagađenja. Osim toga, ovaj okvir služi za praćenje doprinosa cirkularne ekonomije održivosti, klimatskoj neutralnosti i prilagodljivosti, tako što uzima u obzir otisak potrošnje, emisiju gasova sa efektom zelene bašte iz proizvodnih pogona, zavisnost od uvoza sirovina i samodovoljnost EU u pogledu kritičnih sirovina.

Podaci pokazuju da iako je proizvodnja u EU postala efikasnija u korišćenju resursa, evropska potrošnja sirovina ostaje veoma visoka i neophodno je njeno smanjenje u budućnosti. Tokom 2020, svaki Evropljanin bio je u proseku odgovoran za stvaranje 35 kilograma otpada od plastične ambalaže, što je skok od 25% u odnosu na 2010. godinu. EU sada upravlja otpadom na održiviji način, ali velike su razlike u tom pogledu među državama članicama i potrebno je učiniti još mnogo na upravljanju nekim tokovima otpada, a naročito kada je u pitanju plastika.

Uprkos nekim pomacima u cirkularnosti, ekonomija EU i dalje je uglavnom linearna, pa tako sekundarne sirovine učestvuju sa manje od 12% svih materijala koji se koriste u privredi EU. Trgovina sekundarnim sirovinama povećava se i u EU i u zemljama izvan nje. Kod mnogih specijalnih metala i retkih elemenata (litijum, galijum, neodimijum) reciklira se se oko 1%, dok kod nikla to dostiže 16% i kod kobalta 22 procenta, a to su dve sirovine koje se koriste za baterije.

Poslednjih godina, sektori cirkularne ekonomije postaju inovativniji i napreduju u smislu investicija, dodate vrednosti i radnih mesta. U EU su privatne investicije u specifičnim ekonomskim sektorima relevantnim za cirkularnu ekonomiju iznosile 121,6 milijardi evra u 2021, što je 0,8 BDP-a EU. Ti sektori zaposlili su 4,3 miliona ljudi, što je povećanje od 11 odsto u poređenju sa 2015, dok je dodata vrednost u sektorima cirkularne ekonomije porasla 27 odsto i dostigla oko 299 milijardi evra.

Emisije štetnih gasova iz proizvodnih pogona EU smanjene su za četvrtinu u periodu 2008-2021, što ukazuje na značaj tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji za dostizanje klimatske neutralnosti. Međutim, ekološki otisak potrošnje u EU povećan je za četiri procenta između 2010. i 2021. i doveo je toga da se krše određena ograničenja naše planete.

Monitoring napretka prema cirkularnoj ekonomiji ključan je za postizanje efikasnosti politika i mera EU, kao da bi se identifikovale najbolje prakse za cirkularnost. U 2018, EK je usvojila okvir za monitoring cirkularne ekonomije u EU kako bi izmerila napredak u EU i njenim zemljama-članicama, na osnovu raspoloživih podataka iz evropskih izvora. On uključuje deset indikatora koji pokrivaju ključne aspekte cirkularne ekonomije i prioritete akcionog plana za cirkularnu ekonomiju iz 2015, a tiču se proizvodnje i potrošnje, upravljanja otpadom, sekundarnih sirovina i konkurentnosti i inovacija.