Zeleni fond za dekarbonizaciju – Neophodno namenski trošiti novac od poreza na ugljenik

Da je neophodno uspostaviti Zeleni fond kao posebno pravno lice, uz odgovarajuću reformu naknada koja bi uključivala i novu CBAM naknadu za energetski intenzivnu industriju, ukazao je NALED u 17. Sivoj knjizi preporuka za unapređenje poslovnog okruženja još u maju ove godine. Međutim, Zeleni fond i kako će se tačno trošiti novac prikupljen na osnovu naplate poreza na emisije gasova s efektom staklene bašte nadležne institucije još ne pominju.

Podsećamo da je završena javna rasprava o dva nacrta zakona koji bi trebalo da predstavljaju odgovor Srbije na mehanizam Evropske unije za prekogranično prilagođavanje ugljenika (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM).

Glavni cilj CBAM-a- trebalo bi da bude dekarbonizacija energetski intenzivne industrije.

Foto: Pexels

U Nacrtu zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte se u Članu 7 pominju podsticaji za dekarbonizaciju:

– Obveznik može da ostvari pravo na podsticaje koji se dodeljuju iz budžeta Republike Srbije radi finansiranja klimatske i energetske transformacije investiranjem u razvoj obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost, inovativne nisko-ugljenične tehnologije, dekarbonizaciju industrije, zelenu gradnju u skladu sa propisima kojima se uređuje planiranje i izgradnja, kao i podršku pravednoj tranziciji i zaštiti ugroženih domaćinstava. Vlada Republike Srbije bliže uređuje uslove, kriterijume i način dodele sredstava iz stava 1. ovog člana, kao i način i rokove izveštavanja o korišćenju tih sredstava.

U Nacrtu zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda ne piše o trošenju novca prikupljenog od ovog poreza.

Da bi se novac trošio namenski biće potrebno izmeniti propise i doneti podzakonske akte.

Namensko trošenje novca od poreza na ugljenik?

Grupa nevladinih organizacija zatražila je 21. oktobra povlačenje iz procedure nacrta zakona o oporezivanju emisija gasova s efektom staklene bašte jer, između ostalog, ne predviđaju da će prikupljena sredstva biti korišćena za podršku privredi za dekarbonizaciju.

Kao jedan od ključnih nedostataka predloženih zakona navodi se nenamenski karakter prikupljenih sredstava.

– Predlog zakona ne predviđa da će sredstva prikupljena na osnovu naplate poreza na emisije gasova s efektom staklene bašte (GHG) biti korišćena za podršku privredi za dekarbonizaciju. S obzirom na to da u Srbiji ne postoji namenski karakter budžetskih sredstava, niti uspostavljen mehanizam finansiranja akcija u području klime, posebno je zabrinjavajuće što je zakon nedorečen o tome kako će se koristiti sredstva od prikupljenih poreza na GHG emisije – navodi se u saopštenju.

Ukoliko Zakon bude usvojen u predloženom obliku, dodaje se, Vlada nema zakonsku obavezu da sredstva od poreza na emisije troši na projekte dekarbonizacije.

Rešenje – uspostavljanje Zelenog fonda

NALED je učestvovao u izradi “Analize potencijalnih uticaja mehanizma za prekogranično kretanje ugljenika na energetski intenzivnu industriju u Srbiji, uključujući socio-ekonomske implikacije i preporuke za mere mitigacije” u okviru koje je predloženo da se nova od poreza ova dva zakona ulaže u dekarbonizaciju. Pitali smo NALED kako bi to funkcionisalo?

– Ulaganja u dekarbonizaciju trebalo bi da predvidi obavezu da se pre uspostavljanja potencijalnog nacionalnog sistema za oporezivanje emisija i nacionalnog CBAM mehanizma uspostavi jasan mehanizam za funkcionalan i samoodrživ Zeleni fond, u koji bi se direktno uplaćivala sredstva prikupljena od nacionalne takse na ugljenik. Unutar Zelenog fonda, dodatno je potrebno da se predvidi formiranje posebnih namenski usmerenih fondova za dekarbonizaciju, koji bi omogućili preciznije i ciljano finansiranje projekata sa najvećim potencijalom za smanjenje emisija – kaže za SRDA portal Sanja Knežević Mitrović, šefica jedinice za životnu sredinu u NALED-u

Naša sagovornica napominje da bi ovako uspostavljen fond predstavljao ključni mehanizam za finansiranje projekata iz oblasti zaštite životne sredine, sa posebnim naglaskom na povećanje energetske efikasnosti, i dodaje:

– Kako bi ovakav sistem bio pravičan i efikasan, neophodno je uspostaviti transparentan okvir za raspodelu sredstava, definisan zakonski, koji bi omogućio dostupnost sredstava svim industrijama pod jednakim uslovima. A s obzirom na to da su CBAM regulativa i Zelena agenda novi faktori koji do sada nisu bili obuhvaćeni pravilima o državnoj pomoći, neophodna je i dodatna revizija postojećih regulativa kako bi se omogućila nesmetana primena podrške kroz ove fondove i druge mehanizme, u skladu sa ciljevima zelene tranzicije i očuvanja konkurentnosti domaće privrede.

***

NALED: Postoji realna mogućnost da Srbija uspešno implementira CBAM – Koje sve promene donosi porez na ugljenik? – SRDA