Zabrana uvoza mesa papkara sa područja gde postoji sumnja na zaraznu bolest slinavka i šap

Od srede, 22. januara, u Srbiji je zabranjen uvoz mesa poreklom od domaćih goveda, svinja, ovaca, koza i ostalih domaćih i divljih papkara, stoji u Naredbi o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja zarazne bolesti slinavka i šap, objavljenoj u Službenom glasniku. Zabrana se odnosi na uvoz mesa i živih životinja poreklom iz zemalja u kojima postoji sumnja ili potvrda ove zarazne bolesti.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović doneo je Naredbu o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja zarazne bolesti slinavka i šap (FMD – Foot and mouth disease) u Republiku Srbiju.

Radi sprečavanja unošenja zarazne bolesti slinavka i šap u Srbiju, kako se navodi – zabranjuje se uvoz i provoz pošiljaka:

1) živih domaćih goveda, svinja, ovaca, koza i ostalih domaćih i divljih papkara;

2) mesa poreklom od domaćih goveda, svinja, ovaca, koza i ostalih domaćih i divljih papkara;

3) proizvoda od mesa poreklom od domaćih goveda, svinja, ovaca, koza i ostalih domaćih i divljih papkara, osim proizvoda od mesa poreklom od domaćih goveda, svinja, ovaca, koza i ostalih domaćih i divljih papkara, termički tretiranih u hermetički zatvorenoj posudi (konzerva);

4) mleka i proizvoda od mleka, poreklom od domaćih goveda, ovaca, koza i ostalih domaćih papkara, osim mleka tretiranog ultra visokom temperaturom UHT;

5) ostalih proizvoda životinjskog porekla za ishranu ljudi, poreklom od goveda, svinja, ovaca, koza i ostalih domaćih i divljih papkara, osim želatina;

6) duboko zamrznutog semena i embriona poreklom od goveda, svinja, ovaca i koza;

7) koža poreklom od goveda, svinja, ovaca, koza i ostalih domaćih i divljih papkara (uz izuzetke navedene u Naredbi);

8) sporednih proizvoda životinjskog porekla, koji potiču od domaćih goveda, svinja, ovaca, koza i ostalih domaćih i divljih papkara, osim prerađenih proteina životinjskog porekla i dehidrirane hrane za kućne ljubimce;

9) biološkog materijala (krvi i organa) radi vršenja dijagnostičkih ispitivanja osim ukoliko su ispoštovane sigurnosne norme, smernice i kodeks dobre prakse kod pakovanja uzoraka na /u odgovarajući medijum i ambalažu;

Zabranjuje se i ulaz prevoznih sredstava za prevoz i provoz živih životinja, kao mogućeg nosioca uzročnika, kao i ukoliko nisu tretirana protiv uzročnika bolesti FMD, a od momenta tretiranja nije proteklo 24 časa.

London već zabranio uvoz

Podsetimo, nakon što je i zvanično potvrđena pojava slinavke i šapa u nemačkoj pokrajini Brandenburg, Velika Britanija zabranila je uvoz goveda, svinja i ovaca iz Nemačke, objavio je 16. januara DW. Zabrana važi za žive životinje i proizvode od sveže prerađenog mesa, potvrdilo je Ministarstvo zaštite životne sredine u Londonu.

– Cilj je, kako se tvrdi, zaštita poljoprivrednika u Velikoj Britaniji. Preduzeće se sve mere kako bi se ograničio rizik pojave i širenja te razorne bolesti – rekla je šefica Veterinarske službe Kristin Midlemis.

DW podseća da su se slinavka i šap redovno pojavljivali sve do 60-ih godina prošlog veka. Širenje virusa “zakočeno je” tek nakon uvođenja obaveznog vakcinisanja životinja.

Odlike bolesti

Slinavka i šap je zoonoza, zarazna bolest životinja i ljudi. Od nje obolevaju goveda, ovce, svinje i koze – papkari. Raširena je po svetu, a kod nas se javila 1996. godine na Kosovu i Metohiji – u Gnjilanu i okolini – kada je bila angažovana i Republička veterinarska inspekcija, napisao je za Politiku republički veterinarski inspektor u penziji Stradimir Martinović.

Uzročnik bolesti je virus, koji se javlja u sedam tipova s varijantama. Otporan je i u spoljnoj sredini ostaje aktivan duže vreme. U smrznutom mesu može da živi i više meseci. Dezinfekcionim preparatima i natrijum-hidroksidom može se brzo uništiti.

Bolest se, kako se navodi u tekstu, prenosi direktnim dodirom u staji, na pašnjaku, otkupnom mestu, pa i na sajmovima stoke.

Najvažniji izvori zaraze su bolesne životinje u akutnom stadijumu bolesti. Virus se izlučuje pucanjem mehurića iz usta, slinom, zatim mlekom, mokraćom, balegom, preko zaražene hrane i vode, priborom se prenosi na zdrave životinje, a tu je i čovek koji je sa životinjama u kontaktu. Bolest mogu preneti i psi lutalice, mačke i živina, pa i ptice, iako nisu prijemčive za bolest. Obolele životinje mogu mesecima izlučivati virus i zato ova bolest spada u eksplozivne zaraze. Virus se od zaraženih papkara unosi kroz usta, hranom i vodom, prenoseći se tako na zdrave životinje i brzo se širi, prenosi Politika.

Izvor: N1