Stručne studije nude odgovor na pitanje šta sa otpadom

Ekologija i zaštita životne sredine više nije tema kojom se bave isključivo ekolozi ili stručnjaci, postalo je goruće pitanje u javnosti, jer od njegovog rešavanja zavisi ne samo kvalitet života, već i budućnost svih nas. Svedoci smo da se zagađenjem i otpadom, koji proizvodimo u ogromnim količinama na dnevnom nivou, bave svi – pojedinci, udruženja, građani, kao i da traže odgovore i praktična rešenja pogotovo kada je reč o smeću odnosno otpadu koji stiže iz domaćinstava, ugostiteljstva, itd.

Poslednji podaci koje je objavila Nemačke agencija za međunarodnu saradnju (GIZ) ukazuju na to da se veliki deo otpada uopšte ne tretira – tačnije od 12 miliona tona koje Srbija godišnje proizvede, od čega je 2,3 miliona je komunalni otpad, najveći deo, ostaje van “sistema” i zagađuje.

U poslednjem Planu za upravljanje otpadom u Republici Srbiji, navodi se da 13,6 % ne završava na zvaničnim deponijama već u prirodi, a da se reciklira se svega 15,45%, jer manje od trećine stanovnika Srbije ima uopšte pristup uslugama recikliranja. Međutim da bi se postigli cijeve cirkularne ekonomije koji su postavljeni u Planu svi stanovnici bi trebalo da imaju pristup ovim uslugama. Srbija se obavezala da će do 2030. ispuniti ciljeve Evropske unije što znači da 85% otpada od kartona i papira mora biti reciklirano, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% od plastike

Kako to postići? Šta preporučuju nezavisne studije?

Iz iskustva drugih država možemo mnogo naučiti, međutim, ta iskustva neophodno je prilagoditi našoj situaciji i realnosti. Takođe, odgovori leže u stručnim, a što je najvažnije nezavisnim istraživanjima i studijama, koja su sprovedena ovim povodom i koja nude, ne samo odgovore, nego i načine kako najefikasnije tretirati otpad, a pre svega iskoristiti ga kao resurs – u proizvodnji ili reciklaži.

Konsultantska kuća “Eunomia” sprovela je detaljno istraživanje koje govori u prilog tome da se najefikasnije prikupljanje otpada, koji može i dalje da se koristi (osnov cirkularne ekonomije) odnosno reciklira, zasniva na kombinovanju: postojećeg sistema produžene odgovornosti proizvođača odnosno selektovanom prikupljanu otpada (EPR), ali i depozitnom sistemu (DRS) kojeg Studija preporučuje za Srbiju.

EPR sistem podrazumeva da građani razvrstavaju ambalažni otpad od ovih materijala u posebne kante, dok kod depozitnog sistema ambalažu odlažu u posebne mašine u prodavnicama ili na nekim drugim lokacija i za to dobijaju nazad deo novca.

– Zaključak studije preporučuje depozitni sistem upravljanja otpadom, jer se njime u prve tri godine dostiže procente sakupljanja veći od čak 90%, dok sistem produžene odgovornosti proizvođača maksimalno može dostići 80% i to u vrlo uređenim državama i sistemima – izjavila je Jelena Kiš Petljanski predsednica Saveza za zaštitu životne sredina u NALED-u i pojasnila:

– Zaključak ove nezavisne studija je da bi Srbija zajedno sa uvođenjem depozitnog sistema na jednokratnu ambalažu (PET boce, limenke, staklene flaše i karton) uspela da dostigne ciljeve EU uz nephodno razvijanje EPR sistema.

Foto: Promo

Uvođenje depozitnog sistema građani bi za svaku vraćenu flašu, limenku ili tetrapak dobili natrag npr. pet dinara, što bi pomoglo bi da se prikupi oko 90% ove vrste otpada i udvostruči trenutna stopa reciklaže.

– Osim efikasnog prikupljanja otpada izuzetno je važan je i način sortiranja kako bi se maksimalno iskoristio tj. reciklirao otpad. Upravom zbog toga Studija osim depozitnog sistema preporučuje prikupljanje ambalaže u dva toka. Jedan tok prikuplja – plastiku, metal, staklo i kartonsku ambalažu, koja nije obuhvaćena depozitom, dok je drugi tok za papir i karton. Preporuke studije je dakle drugačija od onog nedavnog u Planu za upravljanje otpadom Srbije, jer sugeriše da papir ne bi trebalo prikupljati zajedno sa ostalom reciklabilnom ambalažom. Zajedno prikupljanje je smetnja uspešnom sortiranju, jer smanjuje čistoću materijala odnosno mogućnost cirkularnosti/reciklabilnosti ostalih ambalažnih materijala – pojasnila je Jelena Kiš Petljanski, predsednica Saveza za zaštitu životne sredina u NALEDU.

Zaključak ekonomskih, ekoloških i svih drugih svetskih skupova, čiji smo svedoci poslednjih godina, jeste da rešenje leži u cirkularnoj ekonomiji, ekološki efikasnijem načinu života, koje je obaveze ne samo države, već i kompanija i svakog pojedinca.

Kompletne Studije može se preuzeti na sledećem linku: Srbija razmatra kako da na najbolji način prikupi ambalažni otpad (naled.rs)

Izvor: Promo