Šta znamo o 1.800 buradi s nuklearnim otpadom u Atlantiku?

Stotine hiljada buradi s nuklearnim otpadom bačeno je u Atlantik pre nekoliko decenija. Istraživači sumnjaju da ispuštaju radioaktivnost i zato uzimaju uzorke iz okoline. Već su pronašli 1.800 buradi.

Daleko od očiju, daleko od srca – to je bio moto koji se koristio za bacanje radioaktivnog otpada u okean. Istraživači su sada otkrili više od 1.800 buradi s radioaktivnim otpadom u severoistočnom Atlantiku. Radioaktivna burad bacana su u okean između 1950-ih i 1980-ih razne evropske zemlje, uključujući Veliku Britaniju, Belgiju, Holandiju, Švajcarsku i Nemačku. To je bilo najjeftinije i najjednostavnije rešenje za zbrinjavanje radioaktivnog otpada iz nuklearne industrije i istraživačkih laboratorija.

Tek 1993. godine odlaganje nuklearnog otpada u okean je zabranjeno. Međutim, do tada je, kako se procenjuje, samo u severoistočnom Atlantiku bačeno najmanje 200.000 buradi, na dubine od 3.000 do 5.000 metara.

Evropski istraživači sada su istraživačkim brodom “L’Atalante” otplovili na područje gde je verovatno završila polovina nuklearnog otpada: zapadnoevropski bazen Atlantika, više od hiljadu kilometara zapadno od La Rošel u Francuskoj. Projekat se zove NODSSUM – Nuclear Ocean Dump Site Survey Monitoring (Monitoring istraživanja mesta odlaganja nuklearnog otpada u okeanu).

Malo podataka o buradi s nuklearnim otpadom u Atlantiku

Međunarodni tim od 21 istraživača želi da napravi kartu svih lokacija na kojima su pronađena burad s nuklearnim otpadom. Za sada se malo zna o nuklearnom otpadu u okeanu i njegovoj tačnoj lokaciji.

– U mnogim slučajevima nedostaju informacije o stanju ili tačnoj lokaciji buradi, a podaci o vrsti i poreklu radioaktivnog otpada često su nepotpuni ili teško dostupni – kaže za DW Pedro Nogueira, naučnik za ekologiju ribarstva iz Instituta Tinen u Bremerhafenu. On je među istraživačima na brodu “L’Atalante”.

Od kontaminiranih laboratorijskih materijala i zaštitne odeće, ostataka iz medicine, istraživanja i industrije, do otpada iz nuklearnih reaktora – sve je bilo tamo, kaže Nogueiri. Iako je odbačeni otpad, prema njegovim rečima, uglavnom nisko i srednje radioaktivni otpad, neke od tih materija su ipak opasne. Stroncijum-90, na primer, može da uzrokuje tumore kostiju i leukemiju, posebno ako uđe u ljudsko telo. Ili cezijum-137, materija koja je ispuštena i tokom katastrofe u černobiljskom reaktoru i kojom su divlje pečurke i meso divljači još uvek veoma kontaminirani u nekim regionima Evrope, između ostalog i u Bavarskoj u Nemačkoj.

A plutonijum, ili preciznije, plutonijum-239, takođe je bačen u Atlantik. To je najčešće proizvedeni izotop plutonijuma i ima vreme poluraspada veće od 24.000 godina – što znači da se tek tada njegovo zračenje smanjuje za polovinu.

Koliko radioaktivnosti izlazi u okean?

Šef projekta Patrik Šardon, nuklearni fizičar u laboratoriji Klermon Feran u Francuskoj, procenjuje da radioaktivnost izlazi iz buradi već neko vreme. Burad jesu dizajnirana tako da izdrže pritisak na dubini, ali ona ne mogu da zadrže radioaktivnost, kaže on.

– Znamo da su neka burad korodirala i da su male količine radioaktivnosti otkrivene u dubokomorskim sedimentima i organizmima u blizini starih odlagališta otpada. Međutim, dostupni podaci pokazuju da to predstavlja samo veoma nizak rizik za obalska područja ili ljudsko zdravlje – kaže Pedro Nogueira.

Kontinuirano praćenje, kaže on, takođe je pokazalo da je radioaktivnost u ribi i morskim plodovima znatno ispod prag za bezbednu hranu.

Šef projekta Šardon procenjuje da će radioaktivnost velike većine nuklearnog otpada u severnom Atlantiku nestati nakon otprilike 300 do 400 godina. Prema rečima tog nuklearnog fizičara, samo oko dva odsto otpada zadržaće svoju radioaktivnost znatno dulje.

Nuklearni otpad ostaće u dubokim vodama Atlantika

Burad potopljena u dubokom moru verojatno će tamo i ostati. Njihovo vađenje trenutnom tehnologijom bilo bi izuzetno teško i moglo bi da predstavlja značajan rizik za okolinu, objašnjava Pedro Nogueira.

Taj naučnik zato naglašava da je kontinuirano praćenje nuklearnog otpada u okeanu ključno kako bi se na vreme otkrile buduće promene u radioaktivnoj kontaminaciji i potom preduzele odgovarajuće mere.

Tim na brodu “L’Atalante” planira da ostane na lokaciji četiri nedelje. Time će se ne samo zabeležiti lokacije i stanje u kojem je burad, već će biti uzeti i uzorci vode, tla i životinja. Ti uzorci namenjeni su demonstraciji uticaja odbačenog nuklearnog otpada na ekosistem. Istraživači ukupno planiraju da ispitaju otprilike 200 kvadratnih kilometara morskog područja.

Izvor: DW