Šta je uzrokovalo veliko zagađenje vazduha u Srbiji i da li i koliko ima veze sa visokim temperaturama?

Zagađenje vazduha ovih dana uzrokovano je onim što mi emitujemo u atmosferu, a vremenski meteorološki uslovi pogoduju tome da koncentracije štetnih materija budu veće, objašnjavaju stručnjaci koji se bave klimom i zaštitom životne sredine.

Zagađenje vazduha registrovano je u više gradova u Srbiji, od kojih su neki imali zagađen ili jako zagađen vazduh, a najgore je bilo u Borči, gde su koncentracije štetnih PM 2,5 čestića bile i deset puta uvećane.

Klimatolog prof. Vladimir Đurđević kaže za Danas da su s jedne strane uzrok zagađenog vazduha emisije štetnih materija iz industrijskih postrojenja, individualnih ložišta, saobraćaja, a sa druge što je vreme vedro, bez vetra.

– Visoke temperature pomažu, inače, da vazduh bude manje zagađen a ne više, ali pošto je sada u toku noći vedro i taj prizemni sloj vazduha, u kome se skuplja zagađenje, bude tanji nego inače, onda imate manje prostora u kome možete da razgradite zagađenje. Na kilometar visine otprilike kao da postoji neki plafon, tavanica pa se onda uglavnom sve to zagađenje koje mi emitujemo zadržava u tih kilometar. U toku zime, kad je ovako u toku noći vedro kao što je bilo sad predhodnih dana, onda visina tog sloja ne bude kilometar možda bude samo par stotina metara, pa pošto vam je „plafon“ bliži glavi onda kad emitujete istu količinu zagađenja budu veće koncentracije štetnih materija. Trenutno meteorološko stanje je razlog tome što zagađenje vazduha vidimo bolje nego inače, jer tokom cele godine emitujemo slične količine zagađenja – navodi sagovornik.

On dodaje da je verovatno očekivati, s obzirom na slično vreme i narednih dana, „da ćemo često biti u tim crvenim i ljubičastim bojama što se tiče zagađenja vazduha“.

I Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke organizacije tvrdi da u uslovima kada je visok vazdušni pritisak, kada ne postoji vetra i nema transporta štetnih materija, sve ono što emituju dva najveća zagađivača (termoenergetski sektor i industrija kao i mala ložišta i kotlarnice) ostaje pri tlu i ne ide nikuda.

– U ovakvim meteorološkim uslovima gde postoji stabilna atmosfera visokog pritiska i anticiklona onemogućavaju kretanje vazduha i vidimo da se poremetio model kretanja koncentracija zagađujućih materija zagađenje se na neki način i očekuje, međutim ono što je bilo ekstremno i samim tim što je objavila i Agencija za životnu sredinu to su te ljubičaste vrednosti. Agencija daje ocenu na osnovu srednjih stanih vrednosti, ali kada se pogleda srednje 24-voročasovne vrednosti vidi se još mnogo gore a to je da su te vrednosti (PM2,5) iznad 75 µg/m3 u ovom trenutku dok razgovaramo na 16 mesta mernih stanica Agencvije za zaštitu životne sredine. Najviše je bilo u Borči, čak 146 mg po metru kubnom. Onda zamislite koliko je to zagađenje, kada je preporuka Svetske zdravstvene organizacije za maksimalnu vrednost od 24 sata 15 µg/m3, dakle ovo je 10 puta više – ističe Lekić.

Osim Borče, više vrednosti PM 2,5 štetnih čestica od 75 µg/m3 beležili su i Šabac, Zemun, Pančevo, Novi Pazar, Smederevo, Lazarevac, Užice, Stari grad, Čačak, Niš, Beograd – Vračar, Beograd na vodi, Obrenovac. Na još 20 do 25 mernih lokacija, među kojima su Valjevo, Surdulica, Kragujevac, Pirot koncentracija PM 2,5 čestica bila je iznad 50 µg/m3, a vazduh je okarakterisan kao veoma loš.

– U svim tim mestima bi mogli da preporučimo građanima da smanje bilo kakve fizičke aktivnosti napolju, a za osetljive grupe kao što su ljudi sa hroničnim bolestima i deca da praktično što manje vremena provode napolju – naglašava Lekić.

“Objasniti ljudima da ne lože otpad”

Lekić ističe da su mala ložišta i kotlarnice problem oko koga treba da se ujedini i uključi celo društvo.

– Postoje različiti razlozi zbog čega ta mala ložišta i kotlarnice emituju ovolike koncentracije štetnih materija. Recimo, ja znam u Smederevu imate 12 kotlarnica koje su kvartovske koje opslužuju jedan veći broj zgrada, a samo dve od njih su na gas, 10 je na mazut. Narodno pozorište u centru Beograda prošle godine je prešlo sa mazuta na gas. Dakle, ovom problemu nije bila dovoljno posvećena pažna u prošlosti – navodi Dejan Lekić.

Smatra da ljudima, koji nisu u mogućnosti da finasiraju prelazak na alternativne načine grejanja, treba omogućiti subvencijama da to urade.

– Potrebno je ljudima objasniti da ne mogu da lože otpad i đubre i kojekakve gluposti u ložištima, zatim da treba promeniti čak i ta ložišta kad nema nijedne druge varijante za alternativno gorivo i staviti energetski efikasna ložišta, ali i povećati energetsku efikasnost zgrada. To je jedan multidisciplinarni problem kome mora da se posveti čitav društveni sistem i na nacionalnom i na lokalnom nivou da bi se ovde napravio pomak. Zato što ima previše izvora zagađenja – ocenjuje naš sagovornik iz Nacionalne ekološke organizacije.

Zagađenje vazduha zbog nesprovođene regulative

I Vladimir Đurđević i Dejan Lekić mišljenja su da je problem zagađenja vazduha posledica toga što se u Srbiji ne sprovodi regulativa koja se odnosi na to šta sve mi i u kolko količini emitujemo u atmosferu.

– U našoj zemlji se emituju velike količine zagađujućih materija a imamo vrlo loše standarde i prakse po tom pitanju, tako da je to razlog što je vazduh zagađen – ističe klimatolog Đurđević.

Istovremeno, Lekić podseća da je primena integrisanih dozvola za emisiju iz velikih postrojenja kod nas odložena i da se ta direktiva, koja je preneta u naše zakonodavstvo, a koja bi ograničila emisiju štetnih materija iz termoenergetskog sektora i industrije, ne primenjuje do kraja 2024. godine.

– Odložena je zbog toga što se smatra da bi zahtevala velike investicije. Međutim, sa druge strane mi imamo usvojen Program zaštite i kvaliteta vazduha do 2030. godine koji je usvojila Vlada prošle godine u decembru, a koji zapravo propisuje da čitav niz direktiva iz evropskog zakonodavstva koje su već prenete u domaće zakonodavstvo treba da budu sprovedene. Ako pogledate Akcioni plan koji je vezan za pomenuti program sve tačke počinju sa rečju sprovođenje, dakle sama ta činjenica da se zahteva sprovođenje nečega znači da mi kaskamo. Mi fiktivno nešto prenesemo u zakonodavstvo, a zatim ne sprovodimo ni u smislu praćenja i implementacije ni u smislu kaznenih mera i svega onoga što nosi sprovođenje neke zakonske regulative – zaključuje Lekić.

Izvor: Danas